24sedam sa meštankom Ivanče koja je preživela Ljubišin masakr: "Žena ga huškala, a on ubio 13 komšija", tajne isplivale na površinu!

-Ljubiša je nju tukao i kolcem i konopcem, gađao ju je pištoljem i to dva puta i nije je ubio. Ta žena je neviđeni baksuz i mislim da je sve to ona zamesila. Kada bi je neko pritegao, verujem da bi ispričala, šta je bio uzrok da Ljubiša toliko poludi. Komšijama je pravila probleme, zato ju je tukao, a čak je jednoj našoj komšinici bacila punu kesu izmeta kroz prozor iz kupatila, a zbog čega to niko ne zna – ovim rečima počinje priču komšinica, koja je pukom srećom izbegla da bude jedna od žrtava masovnog ubice Ljubiše Bogdanovića (60), koji je pre osam godina, tačnije 9. aprila 2013. godine ubio trinaestoro ljudi u Velikoj Ivanči!

On je prvo u svojoj kući, podsetimo, ubio 83-godišnju majku Dobrilu i sina Branka (42). Nakon toga je provalio u susednu kuću porodice Despotović, gde je pobio svih pet članova, Mihajla, Milenu, Gorana i Jovanu, kao i dvogodišnjeg Davida, Goranovog i Jovaninog sina. Posle toga, pucao je i usmrtio komšinicu Ljubinu Ješić i njenog sina Miloša, pa zatim susede Velimira i Olgu Mijailović. U krvavom pohodu njegove poslednje žrtve su bile Dragana i Danica Stekić.

Pročitajte još:

Jezivo! Dok je spremao klanje suparnika, Belivuk sa ženom išao po restoranima na ručkove i kupovao nameštaj?!

Zavijeni u crno

U delu sela u kojem se odigrao krvavi pir, ostale su kuće pokojnika koje prete da se obruše i vidno su zarasle u travu. Još ponegde se može videti požutela umrlica sa likom tragično ubijenih ljudi. Selo je mirno, i prilično tiho, te se tek ponegde začuje lavež pasa.

Meštani Velike Ivanče žive skromno i već osam godina sa ranom koja nikada neće zaceliti.

Rodbina i prijatelji žrtava sa suzama prepričavaju kako su izgubili oca, majku, sestru, devojku… Ulica u kojoj su živeli je umesto dečje graje ostala pusta, ali i krvlju ukaljana i izgleda sablasno.

Ponegde se u daljini začuje i zvuk neke poljoprivredne mašine, a sa velike uzbrdice se pruža prostrana poljana kojoj se u daljini gubi kraj. Ni nakon osam godina, meštani ne znaju šta je nateralo Bogdanovića da tog jutra povuče okidač. Po komšiluku i dalje kruži verzija da je sve poteklo od svađe u njihovoj porodičnoj kući, što je samo jedna od pretpostavki.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ljubišina komšinica je u razgovoru za naš portal ispričala pojedinosti tog stravičnog događaja, a kako nam je kazala, pokolj je započeo ranom zorom. Dodala je da, to krvavo jutro nikada neće zaboraviti, jer je od straha zanemela i dobila dijabetes sa kojim se bori poslednjih nekoliko godina.

Ona tvrdi da je pas navodno naslutio nesreću jer je danima zavijao i tužnim lavežom “najavio” da će ovo mesto obeležiti nezapamćena tragedija, od kojih su mnoge porodice ostale bez najmilijih, kuće bez ukućana, a ulica bez dece.

-Tog krvavog jutra je naše kuče stavilo šape na vrata i svom snagom držalo vrata da ih niko ne otvori. Kuče je toliko lajalo da mi nismo znali šta se dešava. U jednom trenutku je moj suprug video kroz prozor Ljubišu kako preskače ogradu svog dvorišta. Nismo znali šta se dešavalo tog trenutka, a kada smo kasnije saznali, zanemeli smo. Od straha smo se ukočili. Sećam se, da sam tog jutra u pidžami izašla iz kuće, a od milicionerke sam saznala da je u našoj ulici bio pokolj i kazala nam je da uđemo u kuću zbog pucnjave. Tu scenu nikada neću zaboraviti, i uvek će mi ostati urezana u sećanju. Od tolikog stresa sam dobila šećer sa kojim živim i dan-danas. Sama pomisao da je ubio svoju majku, a zatim sina i da je krenuo ulicom, pa redom ubijao sve ljude sa kojima je bio dobar i družio se je za mene stravično – kaže komšinica u razgovoru za 24sedam.

Dodaje, da su komšije primećivale da se u njihovoj porodici nešto dešava, a kako kaže, sve je počelo od Ljubišinog lošeg odnosa sa sinom. Takođe, Bogdanovići se nisu družili sa komšijama, pa i nakon osam godina postoje brojne verzije u vezi sa motivima ubistva.

– Ovde sam četrdeset godina i verujte u njihovu kuću nisam ušla tri puta, iako smo kuća do kuće. Oni nisu voleli da se druže sa komšijama. Doduše, ne mogu da grešim dušu, kad god je trebalo nekome da se nešto pomogne, Ljubiša je uvek to hteo, kao i njegov sin, jer su bili jako vredni. Kad god ga je neko zvao da ide na njivu, da ore ili radi neke slične poslove bez reči je pomagao. Bili su jako imućni i sve imali, tako da im u tom smislu ništa nije nedostajalo, a šta se njemu tog jutra desilo samo Bog zna. Poslednji put sam ga videla kada sam išla da zatvorim kokoške i pitao me je: “Šta radiš Cajka”? A ja sam ga pitala, šta posmatra i on mi je odgovorio: “Pa eto, malo prirodu”. Tog dana mi je bio sumnjiv, a oči su mu bile nekako iskolačane i sav je bio čudan. Sumnjam da je njegova žena napravila ceo ovaj problem, da ga je huškala, a njemu je kvrcnulo u glavi tog dana i napravio je haos. Isto tako, primećivalo se da Ljubiša i njegov sin nisu u bili u dobrim odnosima, neko vreme uoči tragedije. Sin mu je imao devojku, ali je uvek bio problem u tome što njegovoj majci, nijedna nije odgovarala, pošto je neviđeni baksuz – priča komšinica.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dvostruka ličnost

Takođe, komšinica se prisetila i jednog događaja, koji je Ljubiša organizovao budući da je postao deda, ali nam nije poznato da li je neko od prisutnih sa te proslave sada među živima.

-Ubio je i dete, kom je postao deda jer je Mikajlo bio Ljubiši ujak. Kada se to dete rodilo bio je veseo, napravio je veselje i igrao uz muziku. Sve je organizovao i bio domaćin te večeri, a njegova žena nije htela da dođe. Voleo je to dete, ali od sudbine se ne može pobeći. Mnoge kuće je zavio u crno i u njima niko ne živi, a vremenom će se sigurno srušiti, jer se o njima retko ko stara, možda neki rođaci, koji i ne žive ovde, već ponekad dođu. Naša kuća je ostala neoštećena i mi smo samo pukom srećom preživeli, a da je kojim slučajem zazvonio nama usred noći, otvorili bi, jer nam ni na kraj pameti ne bi bilo da je došao da nas ubije i tako bi i mi završili, ali ga je u svemu tome sprečila policija. Kada ih je video, pucao je sebi u bradu i nakon toga je živeo samo dva dana i umro- objašnjava ona.

Bez odgovora

Podsetimo, supruga ubice J. Bogdanović (64), koja je preživela strašni pir, pre nekoliko godina rekla je da ne zna zašto je Ljubiša pobio pola sela.

– Kunem se Bogom da ne znam zašto ih je Ljubiša pobio. Svi misle da znam razlog i da ga krijem, ali i ja bih najviše volela da znam zašto. Pa ubio je i moje dete! Volela bih da je Ljubiša ostao živ, pa da nam svima kaže šta mu se desilo tog dana – ispričala je za medije J. Bogdanović.

Takođe, meštani Velike Ivanče nisu dozvolili da se Bogdanović sahrani na groblju u ovom mestu, već je sahranjen na groblju u mladenovačkom selu Rajkovac, koje je udaljeno oko 15 kilometara od Velike Ivanče i sahrani su prisustvovali najbliži rođaci. Mermerni spomenik sa njegovom slikom je podigla porodica, a grob posećuje supruga i dan-danas.

On je preminuo dva dana nakon masakra u Urgentnom centru u Beogradu, a potom je po odluci porodice kremiran 16. aprila u krematorijumu na groblju Lešće. Njegova urna je tamo stajala sve dok je porodica nije preuzela.

Pročitajte još:

Mučna ispovest policajca nakon pokolja u Ivanči: Taj uviđaj nikada neću zaboraviti, bio je kao horor film

Ubistvo 13 ljudi u selu Velika Ivanča je, podsetimo, najmasovnije ubistvo koje se ikada dogodilo u našoj zemlji, a o ovom stravičnom događaju su tada izveštavali i svi svetski mediji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi