ISPRAVKA teksta o ubistvu u Fruškogorskoj ulici

Netačna je informacija da je Nebojša Titelac osuđen u vezi sa zločinom koji se dogodio u Fruškogorskoj ulici, kao i da je osuđen kao pomagač u vezi sa navedenim zločinom.”

 

Ubice zatiru familije: Svirepi zločini koji su zgrozili Srbiju

 

Tročlana porodica Đokić - Goran, Gordana i Lidija, koja je surovo likvidirana i čija su tela nađena spaljena u rupi zatrpanoj smećem i pokrivenoj lišćem i granjem, u ataru sela Moravac, nije jedina koja je ubijena u Srbiji. Na jeziv način zbrisane su i šestočlana porodica Salma iz Horgoša, Nebojša Salatić, njegova devojka Slavica Kovačević i maloletni sestrić Milan Graoranov u Fruškogorskoj ulici u Beogradu, trinaestogodišnji Davor Židić i njegova majka Verica u njihovom stanu u Pohorskoj ulici u Beogradu...

24sedam/Goran Sivački

 

Mučki su usmrćene i četvoročlana porodica Maravić iz Crvenke, supružnici Agatić sa Palića i tročlana porodica Petrić iz Subotice. Za ove zločine osumnjičeni su Marinko Magda i njegov eskadron smrti. Ubistvo Maravića u Crvenki Magda nikada nije priznao.

On je osuđen u Mađarskoj na 25 godina strogog zatvora, uz uslov da se pred kraj kazne podvrgne lekarskom pregledu. Ukoliko pregled pokaže da je fizički sposoban za činjenje krivičnih dela, presudom je naloženo da u zatvoru ostane do kraja života. On se terei i za ubistva dve porodice i jednog hrvatskog državljanina u Mađarskoj.

Arpada Saboa iz Horgoša pozvali su pre 16 i po godina iz škole koju su pohađali njegovi unuci, upitavši ga zašto deca ne idu u školu. Otišao je do kuće svoje ćerke Neli (34) udate za Nandora Salmu (40), da proveri šta se dešava, i zatekao stravičan prizor – šest izmasakriranih tela, među kojima su bili i njegova ćerka i unuci od samo 13 i devet godina.

Kobnog 1. februara 2005. godine, u dve porodične kuće u istom dvorištu na Segedinskom putu, nađena su tela Jožefa (69), njegove supruge Jolan (65), njihovog sina Nandora, snaje Neli i njihove dece Davida i Beti.

Dečak usmrćen u kupatilu

Veruje se da je u trenutku ubistva Jolan prala sudove, a Jožef sedeo u fotelji, u kojoj je nasumično ubadan nožem. Njihov sin, snaja i unuci ubijeni su hicima iz automatske puške.
Ono što je zgrozilo celu naciju jesu detalji ubistva dece.
– David, star svega 13 godina, upucan je u glavu u kupatilu dok se spremao za kupanje, a devojčica Beti je ubijena u bratovljevoj sobi dok je, navodno, pokušavala da pobegne od napadača – navodili su izvori.

Ko je počinio ovakvo strašno i hladnokrvno zlodelo i dalje je nepoznanica, a nikad niko nije uhapšen pod sumnjom da je počinio ovaj monstruozni zločin.

Jedan od najmonstruoznijih zločina koji se ikada dogodio u našem u glavnom gradu bilo je trostruko ubistvo u Fruškogorskoj ulici. Hodnicima zgrade sa brojem 6 u Beogradu u popodnevnim satima 9. oktobra 1993. godine širio se neprijatni zadah.

Jedan zabrinuti mladić iznenađen nedolaskom na posao svog rođaka Nebojše Salatića pohitao je u njegov stan da ga potraži. Zatekao je prizor koji će pamtiti do kraja života.

Salatić je u to vreme bio poznati beogradski biznismen, vlasnik robne kuće u Bulevaru revolucije, a pošto mu je stan u Fruškogorskoj ulici već bio na meti pljačkaša ulazna vrata dodatno je obezbedio sigurnosnom bravom. Ispostavilo se da je to bilo i nedovoljno.

Tog jutra prestrašeni rođak našao ga je u lokvi krvi kraj leša njegove devojke Slavice Kovačević i tela njegovog maloletnog sestrića Milana Graoranova.

Nestao u Sloveniji

Beogradskoj policiji trebalo je više od dve godine da nađe osumnjičene, Na optuženičkoj klupi Okružnog suda u Beogradu u maju 1996. godine našli su se Radovan Joksić, koji je u to vreme imao 24 godine, Aleksandar Stanković i 49-godišnji Jeronim Žlender. Nedostajao im je samo Aleksandar Žlender, Jeronimov sin koji je, kako se tada pričalo, pobegao u Sloveniju.

Aleksandar Žlender, koji je u momentu zločina imao 17 godina, uhapšen je u Sloveniji 2012. godine, posle 19 godina bekstva. Njemu se sudi u Ljubljani za trostruko ubistvo u Beogradu, jer ga je od izručenja Srbiji štitilo slovenačko državljanstvo.

On je 1993. godine imao 17 godina, družio se sa Joksićem i zajedno su švercovali benzin. Kada su čuli za uspešnog biznismena Nebojšu Salatića, rešili su da ga opljačkaju. Verovali su da će u njegovom stanu naći 200.000 nemačkih maraka.

Plan je bio da se svi svedoci razbojništva ubiju, a Salatić se nešto posle ponoći na žalost pojavio u društvu svoje devojke Slavice i sestrića Milana.

- Oko četiri sata stajao sam pritajen u senci žardinjere. Kada su naišli, naredio sam im da uđu u stan - pričao je Joksić na suđenju.

U ruci je imao škorpion sa prigušivačem. Žlender je za njim ušao u dnevnu sobu i uključio televizor, a onda je rekao Joksiću:

Mrtva usta ne govore

- Šta čekaš, zašto ne pucaš. Ubij ih odmah svo troje, mrtva usta ne govore.

Mašući škorpionom Joksić je naredio žrtvama da legnu na pod, a onda je sa rastojanja od pola metra ispalio Salatiću metak u potiljak. Na isti način ubio je i Milana, pa je prišao Slavici. Pošto je pokušala da se odbrani, prvo joj je pucao u leđa, a onda je i njoj ispalio hitac u glavu. Dok su na podu u lokvi krvi ležala tri beživotna tela, Žlender je preskačući ih nastavio da pretresa stan. Joksić je u međuvremenu otišao do kola da ostavi škorpion.

Kada su ušli u stan, zgroženi stravičnim prizorom, počeli su da povraćaju, ali su se dovoljno pribrali da uzmu kesu punu dečjih majica. Pošto su otišli do kola, Joksić je oprao ruke i iz frižidera uzeo kačkavalj i slaninu da prezalogaji.

Posle preturanja on i Žlender su zaključili da očekivanih maraka nema u stanu. Zato su odlučili da sa žrtava poskidaju sve što je vredno. Iste noći su otputovali su u Mađarsku da bi obezbedili alibi, a posle nekoliko dana Joksić i Aleksandar Žlender ispričali su Jeronimu Žlenderu šta su uradili i zamolili ga da pričuva ukradene stvari.

Predsedničko pomilovanje

Ilija Vujić i Darko Lončević, povratnici sa ratišta, 1. decembra 1993. godine ubili su 13 godina starog Davora Židića i njegovu majku Vericu u njihovom stanu u Pohorskoj ulici u Novom Beogradu. Vujić je ženi pucao u jetru jer je, kako je sam rekao, na ratištu naučio da žrtva tako duže živi. On je tada pitao Vericu gde drži novac, ali porodica nije imala ušteđevine. 
 
- Kada smo ga pitali zašto je ubio dete, jedan od ubica je rekao: Ko ga j..., on je trebalo da bude u školi. Mislim da nekoliko minuta nikom od nas inspektora nije moglo da dođe do svesti šta je on izgovorio - ispričao je u filmu Vidimo se u čitulji inspektro policije Ljuba Milanović.

Najupečatljiviji trenutak sa suđenja bio je kada je Ilija Vujić stajao mirno u sudnici, gledajući ispred sebe i ne mareći za to što mu je sudija izrekao smrtnu kaznu. 

Pet godina kasnije, Ilija Vujić napisao je molbu ministru pravde za pomilovanje. Smrtna kazna iz zakona je konačno izbrisana tek 2002. godine, tako je u to vreme još važila. Tada ga je pomilovo predsednik Srbije i preinačio mu kaznu u 40 godina robije.

Bonus video 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi