Ispovest zatvorenice: Robijala sam zbog heroina, a sina lagala da radim u inostranstvu

– Droga mi je uništila život! Žao mi je što sam dozvolila da mi se ta strahota dogodi, što sam lagala porodicu i pravila joj probleme. Volela bih da moj sin nikad ne sazna da sam bila u zatvoru… Zapravo, najviše bih volela da i sama zaboravim te paklene četiri godine – ovim rečima je, za portal 24sedam.rs, započela ispovest Beograđanka koja je zbog heroina provela četiri godine u Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu.

Naša sagovornica pristala je da nam ispriča svoju priču, u nadi da će njeno svedočenje pomoći nekom da izabere pravi put i ne dozvoli sebi da se nađe u situaciji u kojoj se ona našla. Ipak, zamolila je da njen identitet ne objavljujemo kako bi zaštitila porodicu, pre svega devetogodišnje dete. Prema njenim rečima, iza rešetaka je završila zbog krađe koju je počinila kako bi nabavila drogu, ali vreme provedeno „iza brave“ joj je pomoglo da se otarasi tog zla i da dobro razmisli o svemu što je učinila.

– Ženski zatvor ima četiri paviljona i peti koji je malo izdvojen od ostalih. U drugom paviljonu je postojala odvojena soba. U nju su smeštali „problematične” zatvorenice. Ta soba je imala rešetke, blindirana vrata, sve je bilo zašrafljeno, pa čak i stolovi. Te zatvorenice su bile odvojene od sveta, ali moralo je tako da bude, da se ne bi sekle i samopovređivale. Ja sam najpre bila smeštena sa četiri žene, a posle sa njih osam. Svaka soba je, verovali ili ne, imala televizor i kupatilo. Taj paviljon zvali su “Hajat”, jer je bio najsređeniji. Kada bi došla neka delegacija, goste bi dovodili upravo kod nas – započela je priču naša sagovornica, a potom se osvrnula i na događaje koji će joj zauvek biti urezani u pamćenje.

Bebe u zatvoru

foto: 24sedam/ Goran Sivački

Pored svih zatvorskih strahota, prema rečima ove zatvorenice, i njoj i ostalim najteže je padao prizor kada su decu odvajali od majki.

– Puno žena se porodi u zatvoru i dečica imaju pravo da budu s majkama dok ne napune dve godine. Svi se naviknemo na tu decu, budu sa nama, igramo se…, a onda ih odvedu. Posle dve godine uzmu ih članovi porodice ili Centar za socijalni rad, ukoliko majka nema porodicu. Nikada neću zaboraviti te trenutke – priča ova bivša robijašica.

– U drugom paviljonu, u kojem sam ja boravila, sve je bilo tip-top, ali su mnoge zatvorenice bile cinkare. U prvom paviljonu, koji nazivaju kažnjeničkim, bili su užasni uslovi, ali su žene bile bolje. Trudila sam se da čitam knjige i da gledam svoja posla. Međutim, kada sam jednom otišla da se istuširam, videla sam da se pomera zavesa u kabini koja inače nije radila. Pomerila sam zavesu i videla zatvorenicu koja je pokušala da se obesi. Pozvala sam pomoć i uspeli smo da je spasemo. Ona je dugo bila tu, ali je bila teška nesrećnica. Sva je bila iskasapljena, jer se redovno sekla. Svi smo je pomagali finansijski, jer su njeni digli ruke od nje. Ona se toliko sekla da je više bila po bolnicama nego u zatvoru – priča naša sagovornica.

Volela bih da moj sin nikad ne sazna da sam bila u zatvoru… Zapravo, volela bih da i sama zaboravim te četiri godine

Deo kazne je, kako objašnjava, odslužila i u prvom paviljonu. U njemu ima 12 soba, sa od četiri do dvanaest kreveta, sa svega dva televizora.

– Tu možete videti krupne istetovirane žene, kratko ošišane, koje izgledaju zastrašujuće, a zapravo posle shvatite da su bolje osobe od onih iz drugog paviljona. Tu imate samo jedan veliki WC, sa dve tuš-kabine – priseća se ona, i napominje da joj je, uprkos katastrofalnim uslovima, u zatvoru najteže pala odvojenost od porodice.

– Bilo mi je mnogo teško, jer su mi falili sin, roditelji… Imala sam vremena da razmislim o svemu što sam uradila. U zatvoru sam se „skinula” sa droge, i to „na suvo”. To je bilo jako strašno, jer sam imala bolove i halucinacije. Viđala sam svoju majku kako stoji ispred mene sa koferima. Žao mi je zbog svega što su prošli moji roditelji i moj sin, koji je mislio da sam daleko od njega jer radim – kaže ona.

Zna se ko ste i šta želite

Naša sagovornica objašnjava da se zatvorenice seku, peku, truju šamponima, a da su među zidinama najomraženije čedomorke. Mnoge stupaju u lezbijsku vezu, ali seksualnog zlostavljanja, koliko ona zna, nema.

– Mene zaista niko nije dirao u tom smislu. U zatvoru se tačno zna ko ste i šta želite. Znale su da ja to ne želim, pa me nisu ni dirale. One koje su htele, htele su – kaže naša sagovornica.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi