Krvave sudnice: Vranjanka isečena perorezom, u Odžacima upucao sudiju i advokata, u Pančevu predsednicu veća razneo kašikarom!

Krvavi obračun koji se danas dogodio u sudnici Osnovnog suda u Vranju nije usamljen slučaj ni u Srbiji ni u regionu. Napadi, pucnjave i ubistva, osim u sudnicama, dešavali su se i ispred zgrada samih sudova. Pred krivičnim i parničnim sudskim većima potezani su noževi, vadili su se pištolji, a aktivirana je i bomba.

U Osnovnom sudu u Vranju, danas oko 14.30 sati, na ročištu po privatnoj tužbi, okrivljena T. M. izbola je perorezom drugu ženu M. M. (31). Postupak između dve žene vodi se od prošle godine, zbog nanošenja lakših telesnih povreda.

Zanimljivo je da je T. M. prošla metal-detektor na kome nije uočen perorez koji je kasnije iskoristila u sudnici.

Dragana Tasić Stanković, predsednica Osnovnog javnog suda u Vranju, izjavila je da je policijski uviđaj u toku, kao i da će, ukoliko je bilo propusta u radu obezbeđenja, svakako neko odgovarati. Ona je dodala da su pregledane sigurnosne kamere i da je žena prošla detektor.

M. M. je odmah posle napada zbrinuta u Zdravstvenom centru u Vranju, a lekari su joj konstatovali lakše telesne povrede.

Nokautirao zeta

Jedan od relativno svežijih incidenata u samim sudnicama svakako je i onaj koji se 16. oktobra 2018. godine dogodio u Višem sudu u Pančevu. Bojan Mijatović, star 31 godinu, pesnicom je udario 51-godišnjeg Sinišu Radovančeva u sudnici u Pančevu. Incident se dogodio na suđenju Radovančevu, koji je optužen za ubistvo nevenčane supruge Biljane Mijatović godinu dana ranije u Pančevu.

Bojan Mijatović je rođeni brat ubijene Biljane. Ona je usmrćena na 30. rođendan, kada joj je suprug zario nož u srce i to pred njenom 12-godišnjom ćerkom, koja je svedočila tom hororu.

U sudnici Opštinskog suda u Odžacima 8. juna 2007. godine, oko 11 časova, ubijen je sudija Zoran Cvetanović iz Ratkova i advokat Petar Savanović iz Mladenova, a ranjena je zapisničarka. Nezadovoljna stranka u postupku Ilija Danilov iz mesta Deronje kod Odžaka pucao je na prisutne.

Danilov je došao u Opštinski sud u Odžacima i sa šest hitaca iz vatrenog oružja usmrtio sudiju Cvetanovića i advokata Savanovića. Pretpostavlja se da je razlog spor, koji je sudija Cvetanović vodio deset godina, a u kom je jedna od stranaka Danilov. On je bio nezadovoljan odlukom sudije u vezi sa nekretninom koju je posedovao. 

– Da li sudija treba da bude ubijen da bi država nešto sistemski preduzela u zaštiti delilaca pravde. Nadležne institucije i organi nisu dosad nikad primenili ni osmislili sistem zaštite bazbednosti sudija i stranaka u postupku ni u sudu, a ni van suda. Osim toga svim učesnicima u sudskom postupku pa i publici sud bi trebalo da garantuje bazbednost, a nije nadležan da to i uradi – istakla je povodom ovog slučaja Vesna Dabić, tadašnja portparolka Vrhovnog suda Srbije.

Bomba u sudnici 101

U novembru iste godine drugostepeno veće Okružnog suda u Valjevu preinačilo je presudu Milisavu Saviću zbog napada na predsednicu Opštinskog suda u Mionici sa šest meseci na dve godine zatvora. Prvostepenom presudom Opštinskog suda u Lajkovcu, koji je postupao u tom predmetu, 78-godišnji Savić je bio osuđen na šest meseci zatvora, a Okružni sud je tu kaznu preinačio u kaznu zatvora od dve godine.

Savić je tvrdio da je sudija Branka Piper kriva iako nije postupala ni u jednom Savićevom predmetu. On je u leto 2007 godine, u dva navrata nasrnuo na Branku Piper u njenom kabinetu, koja je i predsednica Opštinskog suda u Mionici, jedinog suda u Kolubarskom okrugu koji nije imao sudsku stražu. Sudiju Piper odbranile su daktilografkinje, kada je Savić zamahnuo štapom, kojim se poštapa, da je udari. 

Sudnica broj 101 Okružnog suda u Pančevu bila je krajem aprila 1997. godine poprište krvavog obračuna. Tokom suđenja, okrivljeni je aktivirao ručnu bombu "kašikaru" i bacio je prema sudiji koja je nastradala, kao i još jedna stranka u postupku, dok su dve osobe povređene. Nekoliko meseci kasnije u Okružnom sudu u Peći okrivljeni je izvadio pištolj i ubio sudiju i zamenika tužioca, a zatim se mirno predao. 

Ubistvo koje je potreslo nekadašnju SFR Jugoslaviju bila je osveta oca Rada Đukića za ubistvo osamnaestogodišnje ćerke Branke iz sela Meteha kod Plava. Branka je pošla 2. septembra 1975. godine da se upiše u četvrti razred gimnazije u Peći. Istog dana popodne vratila se autobusom na Čakor i, pošto je autobus saobraćao samo do vrha planine, jedan deo puta morala je da pređe pešice.

Opevana u guslarskoj pesmi

Presreli su je Rustem Hasanmetaj i Gani Kurmehaj iz okoline Peći i pokušali da je siluju. Uspela je da im se otrgne i pljune jednog od njih, ali su joj oni, dok je bežala, pucali u leđa. Narednog dana tim putem je prošao njen otac Rade Ðukić i našao mrtvu ćerku, za koju je verovao da je u Peći. U naručju je preneo do kuće.

Poslednji dan suđenja bio je 4. decembra 1975. godine. U trenutku kad je advokat jednog od optuženih u završnoj reči tražio oslobađajuću presudu, Rade Ðukić, koji je do tada ćutke pratio proces, izvukao je pištolj koji je u sudnicu uneo sakriven ispod pojasa i sa dva metka ubio Rustema Hasanmetaja. Onda se mirno predao miliciji i rekao: "Drugačije nijesam mogao".

U nekim delovima Jugoslavije građani su peticijom tražili slobodu za Rada Ðukića, a advokati Veljko Guberina i njegov mlađi kolega Milan Vujin prihvatili su se njegove odbrane - besplatno. Na kraju je osuđen na pet godina. Pošto je do trenutka donošenja ove odluke već bio izdržao pola kazne, Rade Ðukić je pušten kući.

Guslar Božidar Ðukić ispevao je pesmu „Pogibija Branke Ðukić“, a kaseta sa ovom pesmom dostigla je tiraž od 750.000 primeraka i tako postala najprodavanija guslarska kaseta u bivšoj SFRJ.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam