Optužnica protiv Luke Jovića: Tužilaštvo iznelo sve detalje

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu potvrdilo je da je podnelo Prvom osnovnom sudu u Beogradu optužni predkog protiv Luka Jovića.

Protiv reprezentativca Srbije prijava je podneta prijava zbog izvršenja krivičnog dela napostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije.

– Okrivljeni tokom marta 2020. godine nije postupao po propisima, odlukama i naredbama kojima su određene mere za suzbijanje i sprečavanje epidemije virusa „Covid 19“ – rešenju Ministarstva zdravlja, Sanitarne inspekcije koje mu je uručeno 14.03.2020. godine na aerodromu „Nikola Tesla“ kojim mu je naložena mera kućne izolacije u trajanju od 14 dana na adresi boravišta, obzirom da je došao iz države sa intenzivnom transmisijom virusa, već je tokom trajanja perioda kućne izolacije napuštao mesto boravišta – navodi se u saopštenju Prvog osnovnog javnog tužilaštva.

Na tapetu tužilaštva: Podignuta optužnica protiv Luke Jovića

Potvrđeno je i koja je zatražena kazna.

– Tužilaštvo je predlažilo da Prvi osnovni sud u Beogradu okr. Luku Jovića oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz čl. 248 st. 1 KZ i da mu izrekne kaznu zatvora u trajanju od šest meseci – saopštili su iz tužilaštva.

Stiglo je i tačno pojašnjenje šta je sve rađeno tokom postupka.

– Pre podnošenja optužnog akta okrivljenom Luki Joviću je predočena mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja i to da u smislu čl. 283 ZKP uplati iznos od 5.000.000,00 dinara u humanitarne svrhe, sa čime se okrivljeni nije saglasio, a kako tužilaštvo nije bilo saglasno da iznos koji bi okrivljeni Jović uplatio u humanitarne svrhe bude manji od 3.500.000,00 dinara, imajući u vidu činjenicu da je krivična prijava protiv njega podneta redovnim putem, odnosno da prema okrivljenom nije određeno zadržavanje niti je predložen pritvor, njegovo imovno stanje i zaradu, te da je okrivljeni javna ličnost, to do primene ovog instituta nije došlo.

Tužilaštvo je navelo i jedan sličan primer iz sudske prakse.

– Tužilaštvo navodi kao primer da kada se primenjivao institut oportuniteta zbog izvršenja krivičnog dela Građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a KZ, Goran Bregović je uplatio iznos od 2.500.000,00 dinara u humanitarne svrhe, prema svom imovinskom stanju, te su i u drugim slučajevima uplaćivani veliki novčani iznosi na ime odlaganja krivičnog gonjenja, smatrajući da se na taj način, isključivo u predmetima gde to zakon izričito dozvoljava i finanasijske mogućnosti okrivljenih, ispunjava svrha instituta oportuniteta (uplaćena novčana sredstva su namenjena za pomoć izgradnji vrtića, opremanje pedijatrijskih i drugih zdravstvenih ustanova, opremanje IT učionica i u druge isključivo humanitarne svrhe), uz činjenicu da su ciljevi tužilaštva da se što veći broj predmeta rešava oportunitetom i sporazumom o priznanju krivičnog dela iz čl. 313 ZKP.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi