Misterija koja i dalje šokira Srbiju: Meštani Majilovca tvrde - mali Đorđe je živ, odveli ga subotari?!

Slučaj Đorđa Andrejića jedna je od najvećih srpskih misterija koja i nakon 11 godina, od kada mu se gubi svaki trag, intrigira javnost, pogotovo što je njegova majka Marina prvo priznala da ga je ubila, ali to za sud nije bilo dovoljno da je i osudi jer njegovo telo nikada nije pronađeno.

Okolnosti pod kojim je tada trinaestogodišnji Đorđe nestao 22. jula 2010. godine u požarevačkom selu Majilovac, kad je sa majkom otišao da kopa baštu, teško bi mogle razrešiti i najveća imena detektivske literature.

Pročitajte još

Tatjana odrubila glavu ćerki (13), pa je nosila u kesi po gradu: Smeštena na psihijatriju, sada piše da uskoro izlazi, celo selo u strahu!

Meštani Majilovca, sa kojima je 24sedam razgovarao, danas su mahom ubeđeni da je Đorđe živ i da su ga tog julskog vrelog predvečerja odveli subotari (hrišćanska adventisitčka zajednica).

Đorđe je živ, to je sad odrastao čovek od 24 godine. Odveli su ga ti subotari, nema ko drugi, jer je majka išla u njihove crkve i čitala te knjige… – pričaju meštani ispred lokalne prodavnice.

Prvih dana kad je dečak nestao, kažu, prevrnuli su nebo i zemlju sa policijom da nađu bilo kakav trag.

-Nije on nestao u nekoj planini, pa da ga ne možeš naći, nego tu, nadomak sela, pored šume. Majka sigurno zna šta se stvarno desilo, ne može dete tek tako da nestane, a da je ubijeno, kako je ona ispričala kad se vratila kući bez njega, neki trag bi se već pronašao – pričaju majilovčani, sumnjajući da će se istina ikada saznati, pogotovo što je kuća Andrejića već treću godinu zatvorena i napuštena.

Uzela odštetu i preudala se

– Kad je oslobođena optužbi, Marina je od države naplatila odštetu i preudala se u Novi Pazar. Marinina sverkva do smrti se brinula o njenoj ćerki, i bila je skroz okrenula protiv majke, međutim, devojka je posle propalog braka u susednom selu, otišla u Novi Pazar i sad živi sa majkom. A nesrećni otac Dejan, on je umro od tuge pola godine posle Đorđevog nestanka. Neko prokletstvo, neka đavolja rabota, zauvek im zatvorila kuću – pričaju meštani sela.

Marina i Đorđe su se na putu u baštu izgubili. Koračajući tako kroz šumu, majka je motikom povredila nogu, a ranu je previla dečakovom majicom.

-Na jednoj zaravni primetila je putanju i tražila od Đorđa da krene za njome kako bi pronašao put do sela, ali je sin nije poslušao. Rekao je majci da se plaši, jer je već padao mrak. U ubeđivanju da krene tim putem, Marina ga je udarila drvenom držaljom motike u zadnji deo vrata i glave, od čega je prvo pokleknuo, a potom se srušio na zemlju – stajalo je u optužnici.

Verzija iz horor filma

Onda je podigla sina i nosila ga dvadesetak metara do ivice bagremara i, pošto nije davao znake života, položila ga je leđima okrenutim ka zemlji, prekrila ga granjem i ostavila.

-Tu noć prespavala je udaljena od Đorđevog tela dvadesetak metara, a zorom je ponovo otišla do mesta gde ga je ostavila i zatekla ga je u istom položaju. I, ponovo ga je ostavila. Krenula je po ataru kako bi pronašla put do kuće. Tek 24. jula, oko devet sati ujutru, izašla je na asfaltni put koji vodi do sela Kurjača, ka manastiru Nimnik – pisalo je u optužnici.

Kako je tužilaštvo dalje navelo, na putu je srela čobanicu Slađanu Milošević, a u tom momentu kolima je naišao Mikica Obradović i povezao je do njene kuće, u Majilovac. Sve vreme, Marina se nije odvajala od motike.

Kada je prešla kućni prag, Marina suprugu nije rekla da je ubila Đorđa. Govorila je nešto nepovezano, naglašavajući da ne zna gde joj je sin. Samo jednom rekla je da ga je poslala po pomoć, pošto joj je povređena noga.

Kako ga nema, kako ga nema

U optužnici je navedeno da je majka sama htela da istražnim organima pokaže mesto gde je ostavila sina, ali na terenu nije pokazala tačno mesto, već je ponavljala da je tu negde. Samo je ponavljala: “Kako ga nema, kako ga nema!”

Međutim, na ponovljenom saslušanju Marina je promenila svoj iskaz.
Izjavila je da je delo priznala pod pritiskom policajaca i da su joj oni, praktično, govorili šta da kaže.

Osuđena je dva puta na višegodišnje zatvorske kazne, ali je usled nedostatka dokaza puštena iz zatvora posle 703 dana pritvora.

Nakon više od tri meseca od nestanka deteta, kada se njegova majka uveliko nalazila u pritvoru, pronađena je lobanja za koju se tvrdilo da pripada mlađoj muškoj osobi.

Lobanja iz kiseline

Lovci su lobanju pronašli u mladom bagremaru blizu mesta koje je policiji jednom pokazala osumnjičena majka navodeći da je tu ostavila telo sina.

U obrazloženju oslobađajuće presude Apelacionog suda kojom je jula 2012. pravosnažno oslobodio Marinu Andrejić optužbi da ga je ubila, navodi se da je lobanja naknadno donesena i tu ostavljena.

Za sud, okolnost da je nakon više od tri meseca od nestanka Đorđa pronađena njegova lobanja, kada se Marina uveliko nalazila u pritvoru, ne dokazuje da ga je ona ubila. Komisija veštaka Instituta za sudsku medicinu u svom nalazu navela da se, s obzirom na nedostatak drugih delova tela, uzrok smrti Đorđa ne može ni ustanoviti niti pretpostaviti.

Priznanje isterano policijskim pritiskom

– Sama činjenica da je policija organizovala svakodnevne potrage na terenu s velikim brojem ljudi i da leš pokojnog Đorđa nije pronađen, a da je nakon više od tri meseca pronađena samo njegova lobanja, takođe ne ide u prilog činjenici da je prvobitno priznanje okrivljene istinito, jer da je okrivljena ostavila telo svog pokojnog sina Đorđa na način kako je to objasnila u svom prvobitnom priznanju, sasvim je sigurno da bi ono bilo pronađeno – navodi sud.

Kasnije je stomatološkom analizom utvrđeno da lobanja ne pripada njenom Đorđu, te da je bila oprana u kiselini.

Pred zatvorenom kapijom Andrejića, srećemo Marininu komšinicu. Njih dve su, kaže, nije prošao dan da bar dva puta nisu sele da zajedno popiju kafu. Na priče meštana da je Đorđe živ, i da je odveden sa subotarima, odgovara:

Ovde vole da zgaze slabijeg od sebe

Ja sam od Ljiga, ovde sam se udala, ali ovaj mentalitet nikada nisam prihvatila. Ovde se svakojake priče o svima pričaju. A kad si mali i nemoćan, onda najviše vole da te zgaze. Tako je bilo i sa Marinom. Mogu vam samo reći da su nejna deca uvek bila dočekana, nahranjena, čista i oprana. Šta se desilo, verujem da ni ona sama toga nije svesna – priča komšinica, dodajući da je Marinu poslednji put čula i videla prošle godine, kad je u selo došla sa “novim čovekom.”

Pročitajte još

Pilot nije odgovorio na nekoliko poziva: Nestao avion sa 29 putnika u “nedođiji”!

Međutim, na pitanje šta se zaista desilo sa Đorđem Andrejićem, samo je slegla ramenima.

Dečakov stric, koji takođe živi Majilovcu,  zapretio je našoj novinarskoj ekipi da se više nikada nismo usudili da uđemo u njegovo dvorište.

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi