Ko će braniti ovu zemlju: Žene idu u provod da pucaju, muškarci streljane zamenili salonima za lepotu!

Nekada je oružje bilo isključivo muška stvar, ali primeri iz novobeogradskog atomskog skloništa, gde je smeštena streljana „Muš“, svedoče o tome da su žene danas brojnije u rekreativnom upucavanju mete od jačeg pola, da im je ruka na obaraču mirnija i da gađaju pravo u centar.

U razgovoru za 24sedam, vlasnik „Muša“ Petar Pantić Panta, legenda srpskog streljaštva, kroz primere objašnjava kako su „bogovi pali na teme“, pa ženski svet u provod ide u streljanu, a muškarci kod kozmetičara.

– Nedavno nam je došla grupa studenata sa Fakulteta bezbednosti i sa privatnog Fakulteta za diplomatiju na obuku u rukovanju vatrenim oružjem. U prvoj grupi su bili trojica mladića i sedam devojaka. Posle obuke, njih sedam isprazniše šaržere, sve u metu, a od muških jedan odustao a drugi prošao „ko pseto kroz rosu“. Dođe druga grupa, opet sedam devojaka, „ubijaju“ kako pucaju, momci ništa… Evo još jednog primera. Pošto „Muš“ obučava i carinike koji prate krijumčare, dođe na ispit jedan od šefova, od četredesetak godina. Pucao, trlja ruke… Pitam ga kako je bilo, a on kaže: “Pa dobro, za prvi put nije loše.“ Nikad pre toga nije uzeo oružje u ruke. Ja se često pitam ko će, bre, sutra braniti ovu zemlju – priča Pantić.

Iako se smatralo da je oružje deo srpske tradicije, „lude“ devedesete, ratovi i ukidanje vojske doveli su do situacije da je oružje danas kod nas anatemisano, a to je, kaže Panta, potpuno pogrešno, jer „ne ubija oružje, ubija čovek“.

– Jedan naš čovek, koji je pre šezdeset godina sa ocem pobegao u Englesku, ima firmu koja se bavi oružjem i municijom, i on je glavni diler municije „Prvog partizana“ u Engleskoj. Posle pola veka, kada je prvi put došao u Srbiju, sa aerodroma se uputio pravo ovde, u streljanu, na moj pasulj. Tada mi je ispričao, kao predsednik tamošnje streljačke asocijacije, o paradoksu nakon što je 1995. godine u Engleskoj donet zakon o zabrani posedovanja kratkog oružja. Engelska je lepo od svojih građana otkupila sve to oružje. Međutim, pet godina kasnije, broj krivičnih dela izvršenih vatrenim oružjem povećao se za 11,5 odsto, a danas je taj broj porasao iznad 41 odsto, što dokazuje da neposedovanje legalnog oružja ne smanjuje broj krivičnih dela – kaže naš sagovornik.

Objašnjavajući koliko je kod nas komplikovana procedura za dobijanje dozvole za nošenje oružja, Pantić je objasnio i jednu rupu u zakonu, koja se zove kolekcionarska dozvola. Prema njegovom mišljenju, ona je uvedena da bivši, sadašnji i budući ministri, i „ostale budže“, ne moraju da za svaki komad oružja traže dozvolu, već jednim udarcem ubiju dve muve – sa 32.000 dinara godišnje završe posao – i sa dozvolom, i sa porezom.

Da li neko u „Mušu“ može da puca, zavisi od toga kako ga je Panta „skenirao“. Kad dođe mlađa osoba, kaže, obično ne pravi nikakav problem. Ali kad uđe neko sa 50 i kusur godina, onda ga Panta smesti na stolicu, i ćute obojica, sve dok posetiocu ne postane neprijatno. Onda polako počne razgovor.

– Krenem da ga ispitujem. Prvo ga izujem iz cipela, onda istresem iz gaća, i što je sumnjiviji, to razgovor duže traje. Pre nekoliko godina, ulazi jedan omanji čovek, u četredesetim. Došao tačno u pet, kad otvaramo, i s vrata kaže: „Dobar dan, došao sam da pucam.“ Ja mu kaže da sedne malo, ali on ne seda, nego šeta tamo-ovamo, kao lav u kavezu. Počnem da ga propitujem, a on odgovara isključivo sa „da“ i „ne“. Na njemu pilotska jakna. Pitam ga: “Jeste li radili u vojci?“ A on odgovara potvrdno. Opet ja: „Da li ste letač?“ On ćuti… Dolazio je naredna dva dana ponovo, tačno u pet, ali nije pucao, jer nije podoban za rukovanje oružjem – kaže Panta.

Navodi i primer jednog uglednog bankara, finog gospodina koji je mesečno dva-tri puta dolazio da puca. S godinama je proredio dolaske, da bi jednom prilikom najavio Panti da će doći da malo puca i da uzme svoj pištolj iz sefa streljane.

– Došao je sa zetom, i dok je pucao, taj mladić mi priđe i kaže da je njegov tast malo popustio sa zdravljem, da hoće da uzme pištolj i da porodica strahuje da bi mogao sebi da naudi. Progutam knedlu, sačekam da završi gađanje i potom mu zatražim pištolj da ga očistim. Tu, naravno, izvadim iglu.

Pročitajte još:

Monstrum Igor Rus iz Subotice i dalje šokira: Napao čuvare keramičkom pločicom pred suđenje u Španiji! (VIDEO)

Monstrum osuđen na doživotnu po drugi put: Izbo bivšu suprugu (59) na parkingu, jer je našla partnera!

Nisu prošla tri meseca, a zet javlja da mu je tast preminuo. Odem na sahranu, a tamo me neki poznanici pitaju: „Pa zar ne znaš šta je čovek uradio?“ Rekli su mi da se ubio – bacio se sa šestog sprata.

Inače, naš sagovornik je bio sekretar streljačkog kluba „Milicionar“ od 1981. do 1996. odine. Kad je zafalilo finansija, predložio je da naprave strelište, da ga komercijalizuju i od toga finansiraju klub. Tada se razočarao u jednog člana kluba, koji mu je na jednom sastanku rekao: “Znaš, Panto, ako napravimo strelište, moraćemo da radimo.“

I Panta, nekada vrhunski sportista, sakupi svoje kolege i napravi „Muš“, koji, pored atraktivnih cevi – češke „zbrojevke“, „berete“, „kolta“, „smita i vesona“, „heklera i koha“, „gloka“, „brovinga“ – ima i veoma retke komade, kao što je ruski revovler „makarov“, zbog koga jedan oružar iz Breše i dolazi u Srbiju da puca.

Panta jedino neće da otkrije ko je sve od poznatih povlačio obarač u njegovoj streljani. Trenutno mu je omiljeni strelac jedna žena, iz obližnje crkve. Popadija, kaže, puca za sve pare.

 

 

 

 

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi