Dnevna doza pakla u doba korone: Neizvesnost i nemoć okidači za samoubistvo

Osećaj nemoći i neizvesnosti, pojačan socijalnom distancom kojom smo više od godinu dana izloženi zbog epidemije korone, dovela su do serije samoubistava u Srbiji poslednjih dana i postavljanja nezaobilaznog pitanja zašto neki ljudi ne mogu da izdrže dnenvu dozu pakla.

Klinički psiholog Aleksandra Janković kaže da je u epidemiji potpuno izmenjen način života i da nam se čini da smo godinu dana „zaleđeni.“

– Definitivno je fizička distanca prerasla u socijalnu distancu, nema izlazaka, druženja sa prijateljima, nema direktne komunikacije, a to kod ljudi koji su po svojoj strukturi osetljivi i ranjiviji rađa različita razmišljanja koja su itekako crna. Žargonski rečeno, pucaju pod pritiskom. I što je još gore, ljudi koji ih okružuju ni ne primećuju da osoba tone, jer jer smo svi začauerni i obuzeti negativnim razmišljanjima – kaže Jankovićeva.

Stiže nas, objašnjava, epidemija depresivnosti, jer je evidentno sve veći broj ljudi potišten, bezvoljan, ali i materijalno ugrožen, što stvara užasan osećaj neizvesnosti i nemoći.

Ali, s druge strane, izolovanost u kojoj živimo od prošle godine, menja, svesno ili nesvesno, naše poglede na život.

– Osećaj beznađa naterao nas je da postanemo osetljivji jedni za druge, da na osnovu nekih sitnih znakova, boje glasa, govora tela, možemo uvideti da je nekoj osobi pored nas loše, da joj treba savet, pomoć. Sad, kao nikad pre, treba nam podrška drugog bića – dodaje naša sagovornica.

Psihoterapeut Ivana Sinđić napominje da su seriji suicida poslednjih dana doprinele i meteoropatske promene, koje izuzetno utiču na psihijatrijske bolesnike, ali i na osobe psihički osetljive.

– Poznate su te takozvane depresivne epizode kad se menjaju godišnja doba, naročito kad se iz zime ulazi u proleće. Epidemija, odnosno zatvorenost kući u četiri zida, sigurno je pojačala kod velikog broja ljudi depresivnost. Ali, kad govorimo o osobama koje su digle ruku na sebe, u njima je dugo nešto tinjalo i nije bilo u redu, to se oseća i može da se prepozna. E, sad, kad se nešto tako desi, onda čujemo, čak i od onih iz najbližeg okruženja, kako je sve bilo u redu i ničim ta osoba nije odavala da bi mogla dići ruku na sebe – kaže psihoterapeutkinja.

pročitajte još:

Viši sud odobrio izručenje niških hakera Americi zbog prevara vezanih za rudarenje kriptovaluta

Samoubistvo je među 20 vodećih uzroka smrti u svetu među ljudima svih uzrasnih dobi. Odgovorno je za više 800.000 smrtnih slučajeva, što je ekvivalentno jednom samoubistvu svakih 40 sekundi.

Na svako samoubistvo dolazi oko 135 ljudi, koji pretrpe intenzivan bol ili su na drugi način pogođeni. To čini 108 miliona ljudi godišnje koji su duboko pogođeni suicidnim ponašanjem. Suicidno ponašanje uključuje izvršeno samoubistvo, ali i suicidno razmišljanje i pokušaje samoubistva. Na svako samoubistvo dolazi 25 ljudi koji pokušaju da sebi oduzmu život i mnogo više onih koji imaju ozbiljna razmišljanja o samoubistvu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi