Sledeća nedelja će biti hladna i kišovita, evo kada nas ponovo očekuju letnje temperature

Klimatolog sa Instituta za meteorologiju prof. Vladimir Đurđević navodi  da će biti miholjskog leta jer se očekuje da će kraj septembra i početak oktobra biti topliji od proseka, sa temperaturom od 25 do 30 stepeni.

Vladimir Đurđević je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a naveo da će u narednom periodu nad Srbijom biti oblaka koji će ponegde uslovljavati kratkotrajnu kišu, a u pojedinim delovima zemlje su, kako kaže, mogući i pljuskovi praćeni grmljavinom.

Pročitajte još:

Vremenska prognoza za 19. septembar: Promenljivo oblačno sa kratkotrajnom kišom

– Sledeća nedelja će biti relativno hladna, pomalo će biti i kiše, ali poslednja nedelja septembra i početak oktobra po onome što sada imamo od materijala i prognoza, vidimo da će temperature možda opet biti vrlo blizu 30 stepeni – kretaće se od 25 do 30 stepeni”, navodi Đurđević.

Navodi da smo imali jedno od najtoplijih leta sa jako visokim temperaturama i to je, kako kaže, posledica izuzetno izraženog toplatnog talasa koji je zahvatio centralno i istočno Sredozemlje.

Objašnjava da su istraživanja pokazala, da se broj izuzetno toplih dana sa temperaturama i do 50 stepeni u poslednjoj deceniji u svetu udvostručio – pre tri decenije imali smo 13 izuzetno toplih dana, a sada 26, pa je, kako kaže, temperaturni stres na organizam bio izuzetno velik.

-U suptropskim i tropskim oblastima te temperature koje su značajno iznad 40 stepeni su izuzetno opasne zato što u nepovoljnoj kombinaciji sa vlagom vazduha mogu da proizvedu vremenske uslove u kojima je maltene ljudskom telu nemoguće da funkcioniše na neki normalan način i tu vrstu toplotnih talasa mi u klimatologiji nazivamo – smrtonosnim toplotnim talasima jer je smrtnost u populaciji daleko veća od očekivane, objašnjava Ako ne uspemo da skrenemo sa te eksponencijalne krive, ističe Đurđević, broj takvih dana u tim oblastima će biti veći od 240 i taj prostor će biti nenastanjiv za ljude.

– Takvih dana je u prethodnim decenijama bilo desetak – kombinacija vazduha i temperature je bila takva da je taj temperaturni stres na naš organizam bio izuzetno veliki. Do kraja veka ako ne uspemo da skrenemo sa te eksponencijalne krive broj takvih dana u tim oblastima će biti veći od 240, tako da će taj prostor veći deo godine biti nenastanjiv, zaključio je Đurđević.

Pročitajte još:

Pune ruke posla za Hitnu pomoć: Veliki broj intervencija i čak 11 saobraćajnih nezgoda

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam