Jedna vremenska pojava na Spasovdan odlučuje kakva nas godina čeka! Narodno verovanje koje se vekovima prenosi

Kiša na Spasovdan u srpskom narodnom verovanju nikada nije smatrana običnom vremenskom pojavom. Naprotiv, naši preci su pažljivo posmatrali nebo upravo na ovaj veliki praznik, verujući da vremenske prilike otkrivaju kakvi meseci očekuju narod, useve i domaćinstva.

Spasovdan se vekovima smatra jednim od najznačajnijih praznika u godini, a posebno mesto u narodnim predanjima zauzima upravo spasovdanska kiša. Umesto da je doživljavaju kao nevreme ili razlog za nezadovoljstvo, ljudi su je smatrali znakom blagoslova, nade i obilja.

Kiša kao znak bogate godine

Nije slučajno nastala ni stara izreka: "Spasovska kiša zlata vredi". Za ljude koji su živeli od zemlje, stoke i sopstvenog rada, svaka kap kiše na ovaj dan imala je gotovo svet značaj. Verovalo se da takva kiša donosi izuzetno rodnu godinu, bujanje pšenice i kukuruza, pune ambare i dovoljno hrane za čitavu zimu.

Prema narodnom verovanju, kiša na Spasovdan bila je znak da je priroda uslišila molitve domaćina i da predstoji period napretka, plodnosti i sigurnosti. Zato su seljaci ovakve padavine dočekivali sa olakšanjem i verom da ih čekaju bolji dani.

Šta znači vedro i suvo vreme?

Sa druge strane, vedro, sparno i suvo vreme na praznik nije se smatralo dobrim znakom.

Verovalo se da upravo vreme na Spasovdan simbolično određuje sudbinu čitave poljoprivredne sezone. Zbog toga su dugi sunčani intervali bez ijednog oblaka kod mnogih izazivali strah od suše, slabog roda i teške godine.

Narodno verovanje koje se i danas pamti

Upravo zato, prema starom narodnom predanju, tmurno nebo i prve kapi kiše na Spasovdan ne treba posmatrati sa brigom. Naprotiv - verovalo se da one najavljuju plodne njive, bogatu žetvu i uspešne mesece koji dolaze.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam