Aagencija pokrenula veliku akciju! Više od 500 dece prolazi obuku za bezbednu vožnju

Agencija za bezbednost saobraćaja Srbije pokreće kampanju "Bezbedno na dva točka", kojom nastavlja da promoviše biciklizam, sigurnost u saobraćaju i urbanu mobilnost.

U okviru kampanje, Agencija će obići pet lokalnih samouprava, gde će biti organizovane terenske aktivnosti na poligonu spretnosti sa više od 500 dece petog razreda osnovne škole.

"Osnovni cilj projekta je promovisanje biciklizma, bezbednosti biciklista i urbane mobilnosti, odnosno smanjenje stradanja biciklista kao učesnika u saobraćajnim nezgodama. Ovaj cilj se može dostići kontinuiranim povećanjem informisanosti, kao i promenom stavova i ponašanja ove ugrožene kategorije učesnika", rekao je za Tanjug Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.

Prema njegovim rečima, pravilna upotreba bicikla i svetloodbojnog prsluka u noćnim uslovima i uslovima smanjene vidljivosti je naročito bitna kako bi se broj nezgoda u kojima učestvuju vozači bicikala smanjio. Važan faktor koji doprinosi nastanku saobraćajnih nezgoda je loša uočljivost - u zavisnosti od doba dana, da li je dan ili noć, različita je i ugroženost i ove kategorije učesnika u saobraćaju, istakao je Koković.

"Uočljivost i spretnost ove ugrožene kategorije u saobraćaju je naročito bitna tema. Kao jedna od najboljih preventivnih mera za poboljšanje bezbednosti biciklista u saobraćaju jesu sprovođenje edukacija i preventivnih kampanja kako bi se ukazalo na najčešće greške koje prave u saobraćaju i uticalo na promenu pogrešno formiranih stavova", rekao je Koković.

Kako bismo sutra imali bezbedne bicikliste koji će bicikl koristiti i kao prevozno sredstvo, a ne samo u rekreativne svrhe, izuzetno je značajno, istakao je Koković, da se sprovode kampanje i kontinuiranu treninzi bezbedne vožnje, što između ostalog utiče i na obim biciklističkog saobraćaja.

"U okviru kampanje, Agencija će obići pet lokalnih samouprava, gde će biti organizovane terenske aktivnosti na poligonu spretnosti sa više od 500 dece petog razreda osnovne škole. Terenske aktivnosti obuhvataju edukaciju najmlađih kako bi sutra bili bezbedniji učesnici u saobraćaju", rekao je Koković. Na terenu će učesnicima poligona spretnosti i građanima biti podeljen i edukativni materijal, flajeri sa zakonskim odredbama i preporukama za bicikliste, naveo je Koković.

On je naglasio da, kada je reč o bezbednosti biciklista, najveći izazov predstavlja njihova izuzetna ranjivost, da čak i pri relativno malim brzinama, vozači dvotočkaša često zadobijaju teške povrede jer im je odeća praktično jedina zaštita. "Brzina drugog vozila u trenutku sudara direktno određuje težinu posledica, a dodatni problem je to što su biciklisti, zbog svojih malih dimenzija u odnosu na automobile ili kamione, teže uočljivi na putu. Slaba vidljivost posebno dolazi do izražaja od prvog sumraka i mraka", istakao je Koković.

On je rekao da se rizik se drastično povećava ako bicikl nema propisano belo prednje i crveno zadnje svetlo, ili ako vozači ne nose svetlu i retroreflektujuću odeću. Takođe, i sama boja bicikla značajno utiče na to koliko će ih ostali vozači rano uočiti.

"Ne treba zanemariti ni psihofizičke razlike, dok deci biciklistima često nedostaju znanje i iskustvo, kod starijih su neretko smanjeni pokretljivost i moć zapažanja", dodao je Koković. Bezbednost u velikoj meri diktira i saobraćajno okruženje je uglavnom podređena motornim vozilima, pa usled nedostatka namenskih staza i traka, biciklisti moraju da koriste kolovoz.

"Tamo ih druga vozila često tretiraju kao 'ometače', a ne kao ravnopravne učesnike u saobraćaju, dok i sami biciklisti ponekad krše propise, od ignorisanja signalizacije do korišćenja mobilnog telefona, audio-uređaja, upotrebe svetala na biciklu...", rekao je Koković.

Zbog nedostatka zaštite koju pruža zatvorena karoserija, sigurnosni pojas, vazdušni jastuk, nezgode sa biciklistima se mnogo češće završavaju fatalno. Iako kaciga zakonski nije obavezna, ona igra ključnu ulogu u ublažavanju posledica i spasavanju ljudskih života.

Statistika nam pokazuje, kaže Koković, da je poslednjih godina rizik od smrtnog stradanja u saobraćajnoj nezgodi za bicikliste skoro šest puta veći nego za vozače i putnike u automobilima.

"U prethodnom petogodišnjem periodu, tj. u periodu od 2021. do 2025. godine, u Republici Srbiji je smrtno stradalo 207 lica, a 7.483 lica je povređeno u svojstvu biciklista", podsetio je Koković i dodao da su od tog broja, četiri poginula lica i 933 povređenih bila deca biciklisti, odnosno lica starosti do 14 godina. Kako je naveo Koković, poginula lica u svojstvu bicikliste su činila u proseku 7-10 odsto od ukupnog broja smrtno stradalih lica u saobraćaju na putevima Republike Srbije. "Njihovo procentualno učešće u ukupnom broju saobraćajnih nezgoda sa fatalnim ishodom je izuzetno veliko, posebno kada uzmemo u obzir obim biciklističkog saobraćaja u Republici Srbiji", istakao je Koković.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Tanjug