Srce reaguje na stres: Evo kako da brzo spustite pritisak i izbegnete komplikacije!

Iznenadni skokovi krvnog pritiska uzrokovani stresom i nervozom mogu se normalizovati u roku od svega nekoliko minuta, i to bez upotrebe lekova. Ovo pravilo važi čak i za osobe koje pate od hipertenzije, mada ne u svakom slučaju.

Poznata poljska kardiološkinja, prof. dr Agata Bjelecka-Dombrova, objasnila je kako se ovaj proces sprovodi korak po korak, ali i u kojim situacijama je neophodno odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć i simptome koji upozoravaju na takav korak.

Kada može brzo sa se spusti krvni pritisak

Vrednosti pritiska se mogu brzo korigovati, naročito ako je skok izazvan snažnim emocijama, poput svađe ili izloženosti uznemirujućem medijskom sadržaju.

- Krvni pritisak se može brzo sniziti. To se dešava, na primer, kada doživimo emocionalni skok, jer smo se posvađali sa supružnikom ili gledali politički program koji nas je uznemirio... Ako u takvoj situaciji koristimo vežbe disanja koje aktiviraju dijafragmu, pijemo hladnu vodu, sedimo mirno i jednostavno uspemo da se opustimo, naš krvni pritisak će zapravo spontano pasti, čak i u roku od pet minuta. Opšte je prihvaćeno da ako osoba uspe da se zaista smiri i kontroliše svoje živce, može se očekivati da će emocionalni skok popustiti u roku od nekoliko minuta, ili najviše pola sata - objašnjava prof. dr Agata Bjelecka-Dombrova, inače šef Klinike za kardiologiju i kongenitalne mane u Institutu bolnice Poljske majke u Lođu i šef Laboratorije za kardiološku dijagnostiku na Medicinskom univerzitetu u Lođu.

Međutim, ova situacija se ne odnosi na veoma visok porast krvnog pritiska iznad 180/110 mmHg, posebno kada je praćen bolom u grudima ili glavoboljom, mučninom ili utrnulošću udova - u takvoj situaciji je potrebno odmah kontaktirati lekara ili pozvati hitnu pomoć.

Vežbe disanja koje pomažu u snižavanju

Profesorka dr Agata Bjelecka-Dombrova preporučuje da se počne polako udisati kroz nos, na primer, brojeći do tri.

Freepik

- Zatim, izdahnite duže kroz usta ili nos, brojeći do 6, ili do 8. Korisno je disati dijafragmom. Tokom ove vrste disanja, vaš stomak se podiže, a ne grudi. Postoje naučni dokazi da redovno vežbanje vežbi disanja za smanjenje brzine disanja na manje od 10 udisaja u minuti tokom petnaest minuta snižava pritisak za približno 5/3 mm Hg kod ljudi sa i bez hipertenzije - kaže ona.

Pomažu li ove metode i za osobe sa hipertenzijom

Prema njenim rečima, ovo se odnosi na celu populaciju, čak i na ljude sa hipertenzijom, pod uslovom da su u stanju da kontrolišu svoje emocije.

- U kom slučaju, metode disanja i opuštanja mogu ukrotiti emotivno izazvane skokove krvnog pritiska. Nije nužno odmah pribeći lekovima i farmakologiji.

- Vredi zapamtiti da je skok krvnog pritiska izazvan stresom ili fizičkim naporom potpuno drugačija vrsta povećanja – moglo bi se reći fiziološka. Povezan je sa mobilizacijom tela - oslobađanjem adrenalina i kortizola, što pokreće reakciju "bori se ili beži". Ovo je primarni mehanizam, sasvim prirodna reakcija. A kada, na primer, vršimo testove stresa na pacijentima i ne primetimo porast krvnog pritiska, to je zapravo simptom bolesti - napominje profesorka dr Agata Bjelecka-Dombrova za Medonet.

Šta da radi pacijent sa hipertenzijom koji teško kontroliše emocije

Ako je pacijent sa hipertenzijom već pod lekarskim nadzorom, a lekar poznaje pacijenta i koje lekove uzima, a koje ne, prva linija akcije za snižavanje takvog skoka krvnog pritiska je ponekad upotreba sedativa.

- Međutim, želim da naglasim da ovo uvek treba individualno odrediti i primenjivati pod nadzorom lekara, nikada samostalno. Štaviše, čak i kod pacijenata koji nemaju hipertenziju, ali znaju da doživljavaju emocionalne skokove krvnog pritiska, lekari ponekad preporučuju biljne lekove za njihovo snižavanje - navodi kardiolog Agata Bjelecka-Dombrova.

Da li su česti emocionalni skokovi pritiska opasni

Kardiolog kaže da ako se emocionalni skokovi krvnog pritiska ponavljaju, to je znak da se treba obratiti lekaru.

- Ovo je važno jer takve situacije mogu prikriti osnovnu hipertenziju. Da bi se to utvrdilo, rade se merenja krvnog pritiska, i to ne samo kada pacijent oseti da raste. Tokom takvih provera, pacijentov krvni pritisak se meri dva puta dnevno pomoću uređaja, i rezultati se beleže. Na osnovu ovih rezultata, lekar može da utvrdi da li pacijent ima osnovnu hipertenziju.

- U takvim slučajevima, treba razmotriti i 24-časovno ambulantno praćenje krvnog pritiska. Ovo će nam omogućiti da utvrdimo prosečan krvni pritisak tokom dana, noći i 24 sata, kao i da li pacijent ima hipertenziju ili ne. Visok krvni pritisak može se javiti, na primer, prvenstveno noću. Ovo se često javlja kod pacijenata sa gojaznošću. Oni doživljavaju apneju u snu i nisu jedina grupa pacijenata sa ovim problemom. Kao rezultat toga, hipertenzija se javlja samo noću visok krvni pritisak se možda neće primetiti tokom dana. Međutim, važno je zapamtiti da je ova vrsta hipertenzije takođe veoma opasna i da se pretvara u veći kardiovaskularni rizik, uključujući moždani udar, srčani udar i srčanu insuficijenciju - napominje kardiolog Agata Bjelecka-Dombrova. 

Da li fizička aktivnost može brzo da snizi pritisak

Agata Bjelecka-Dombrova kaže da je studija koju su sproveli naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu i Univerziteta u Sidneju pokazala da pet minuta intenzivnog vežbanja dnevno može trajno sniziti krvni pritisak.

- Iako ovo smanjenje nije bilo značajno, iznoseći 2 mmHg za sistolni pritisak i 1 mmHg za dijastolni pritisak, važno je zapamtiti da je to samo pet minuta dnevno. Studija je naglasila da samo intenzivna aktivnost, poput penjanja uz stepenice, vožnje bicikla ili trčanja, može proizvesti takav rezultat za tako kratko vreme - petominutna šetnja, na primer, se ne računa.

- Zaključak je jasan: borba protiv hipertenzije treba da počne povećanom fizičkom aktivnošću ali i promenama u ishrani i celokupnom načinu života. Ovo je naglašeno i našim evropskim i američkim smernicama - podsetila je kardiolog Agata Bjelacka-Dombrova.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Medonet