Hajdučki sastanak: Zaboravljeno značenje Đurđevdanа u narodnoj tradiciji

Danas se vernici Srpske pravoslavne crkve slave Đurđevdan.

U narodu se kaže da pola Srbije slavi, a pola ide u goste i ova slava zaista okuplja i danas ljude oko trpeze, ali mnogi su zaboravili još jednu važnost ovog praznika.

Naime, u vreme osmanske vlasti, hajduci su zimu provodili skriveni po selima, kod jataka i pouzdanih domaćina. Hladni meseci nisu bili pogodni za boravak u planinama niti za bilo kakve akcije.

Međutim, dolaskom proleća i buđenjem prirode, menjao se i njihov način života.

Profimedia

Upravo na Đurđevdan, prema narodnom verovanju, hajduci su ponovo izlazili u šume i planine. Taj trenutak okupljanja nazivan je "hajdučki sastanak". Nije to bio običan susret, već ključni događaj u njihovom godišnjem ciklusu. Tada su se formirale družine, birale vođe i pravili planovi za predstojeće mesece.

O značaju ovog dana svedoči i stara izreka koja se prenosila generacijama: "Đurđev danak — hajdučki sastanak, Mitrov danak — hajdučki rastanak."

Drugi deo izreke odnosi se na Mitrovdan, kada su se hajduci razilazili i povlačili sa dolaskom zime, zatvarajući tako svoj godišnji krug.

Ovaj običaj jasno pokazuje koliko je život nekada bio usklađen sa prirodnim ciklusima. Đurđevdan nije bio samo simbol obnove i novog početka za seljake i domaćinstva, već i signal za početak "sezone" u životu hajduka.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam