Veštačka inteligencija u Srbiji: Ko je koristi, ko ulaže i ko strepi?

Tema veštačke inteligencije i dalje deli javnost, ali jedna stvar je sve manje sporna – AI je već ušao u svakodnevni rad velikog broja ljudi. Ono što se donedavno posmatralo kao pretnja, danas se sve češće koristi kao alat koji ubrzava posao i smanjuje greške.

Podaci pokazuju da u svetu više od 46 odsto zaposlenih u oblastima računovodstva i finansija koristi veštačku inteligenciju svakodnevno, a čak 81 odsto njih smatra da im ona povećava produktivnost. Srbija za tim trendom blago zaostaje, ali ne značajno – prema istraživanjima objavljenim prošle nedelje, oko 40 odsto građana Srbije već je makar jednom koristilo neki AI alat, dok približno svaki peti korisnik to čini redovno, na nedeljnom ili dnevnom nivou.

Istovremeno, razumevanje tehnologije i dalje je ograničeno. Manje od polovine ispitanika navodi da zaista razume kako veštačka inteligencija funkcioniše, dok ostali priznaju da je koriste „napamet“, bez dubljeg uvida u njen rad. Taj jaz između upotrebe i razumevanja jedan je od glavnih razloga za oprez, pa i strah.

Taj strah nije zanemarljiv – oko 45 odsto ispitanika u Srbiji navodi da brine da bi veštačka inteligencija mogla delimično ili u potpunosti da ugrozi njihovo radno mesto. Ipak, istovremeno raste broj onih koji AI vide kao pomoćnika, a ne zamenu, naročito u profesijama sa izraženim rutinskim zadacima.

46 odsto ljudi u finansijama koristi AI svakodnevno
 

Kada je reč o konkretnim alatima, najrasprostranjeniji su generativni AI sistemi za pisanje, prevođenje i analizu, poput ChatGPT-a i sličnih platformi. U Srbiji se ovi alati uglavnom koriste u besplatnim verzijama – procene pokazuju da manje od 10 odsto korisnika plaća napredne opcije, što prati i globalni trend, gde većina korisnika najpre testira mogućnosti bez finansijskog ulaganja.

Ipak, broj onih koji plaćaju raste, posebno među profesionalcima – novinarima, programerima, marketinškim stručnjacima i zaposlenima u finansijskom sektoru, gde vreme direktno znači novac.

U poslovnom sektoru razlike su još izraženije. Velike kompanije u Srbiji ubrzano uvode AI – više od 80 odsto njih već koristi neki vid automatizacije ili napredne analize podataka. Sa druge strane, mala i srednja preduzeća su opreznija, pa se tek oko četvrtine odlučuje na konkretnu primenu.

40 odsto građana Srbije već je koristilo neki AI alat

U praksi, najveće promene vide se u oblastima poput administracije i računovodstva. Mirjana, koja se finansijama bavi već 17 godina, odlučila je da digitalizuje poslovanje i uvede AI alate u svakodnevni rad, koristeći rešenje kompanije Coming – AI Bookkeeping. Sistem omogućava automatsku obradu finansijske dokumentacije i povezivanje sa postojećim ERP sistemima. Sve češće se koriste i rešenja za inteligentnu obradu dokumenata, koja omogućavaju pretvaranje podataka iz PDF-ova i skeniranih fajlova u strukturisan oblik pogodan za dalju analizu.

Efekti su brzo vidljivi – manje vremena troši se na rutinske zadatke, a više na analizu i donošenje odluka. Upravo tu se menja i percepcija veštačke inteligencije.

AI ne zamenjuje ljude, već menja način rada

Sada mogu da se fokusiram na složenije zadatke. Ranije sam gubila sate na sitnice - kaže Mirjana.

Iako strah od gubitka posla i dalje postoji, praksa pokazuje drugačiju sliku – AI najčešće ne zamenjuje ljude, već menja način na koji rade. Oni koji ga prihvate kao alat, po pravilu postaju efikasniji i konkurentniji.

Zato je pitanje da li će veštačka inteligencija promeniti tržište rada već dobilo odgovor. Pravo pitanje je – ko će uspeti da se na vreme prilagodi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Dnevnik.rs