Zujanje u ušima nije iz uha: Nova nada za lečenje poremećaja

Tinitus – uporno zujanje, pištanje ili brujanje u ušima koje pogađa milione ljudi širom sveta – možda ima dublje korene nego što se do sada verovalo. Novo istraživanje ukazuje da ključ ne leži samo u oštećenju sluha ili buci, već u hemiji mozga, tačnije u načinu na koji se obrađuju zvučni signali.

U centru pažnje našao se serotonin, neurotransmiter poznat po ulozi u regulaciji raspoloženja, koji bi mogao imati direktan uticaj na pojavu i intenzitet tinitusa.

Studija naučnika iz SAD i Kine, sprovedena na miševima, pokazala je da pojačana signalizacija serotonina u određenim moždanim krugovima izaziva ponašanja karakteristična za ovaj poremećaj. Drugim rečima, kada se aktiviraju neuroni koji oslobađaju serotonin, mozak reaguje kao da čuje zvuk koji zapravo ne postoji.

– Sumnjali smo da serotonin ima veze sa tinitusom, ali nismo razumeli kako. Sada smo identifikovali konkretno moždano kolo koje uključuje serotonin i direktno utiče na slušni sistem – rekao je neuronaučnik Ženg-Ćuan Tang sa Univerziteta Anhui.

Istraživači su najpre mapirali put kojim signal iz regiona moždanog stabla, gde se proizvodi serotonin, stiže do slušnih centara. Zatim su genetski modifikovali miševe kako bi mogli precizno da aktiviraju ove neurone – pomoću svetlosti ili lekova. Rezultat je bio jasan: aktivacija serotoninskog sistema pojačava aktivnost u slušnom delu mozga i pokreće reakcije koje ukazuju na „fantomski“ zvuk.

Profimedia

– Kada stimulišete ove neurone, vidite kako se slušni sistem „pali“. Životinje se ponašaju kao da zaista čuju nešto što ne postoji – objašnjava neurolog Lorens Trasel sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregona.

Još zanimljivije, kada su naučnici uspeli da „isključe“ ovaj moždani put, simptomi slični tinitusu su se smanjili. S druge strane, izlaganje glasnoj buci dovelo je do istih reakcija kao i veštačko pojačavanje serotonina – što dodatno potvrđuje vezu između ova dva mehanizma.

Tinitus se često opisuje kao „fantomski zvuk“ koji čuje samo pacijent – od visokofrekventnog zujanja do pulsirajućeg brujanja. Iako su neki uzroci poznati, poput gubitka sluha ili nakupljanja cerumena, sve je više dokaza da se u velikom broju slučajeva problem zapravo nalazi u mozgu, a ne u uhu.

Poseban izazov predstavlja činjenica da mnogi pacijenti sa tinitusom istovremeno pate od anksioznosti i depresije. Terapija za ova stanja često uključuje SSRI antidepresive, koji povećavaju nivo serotonina u mozgu – što, prema novim nalazima, potencijalno može uticati i na pogoršanje simptoma tinitusa.

– Naša studija ukazuje na delikatnu ravnotežu. Potrebno je razviti terapije koje ciljano deluju na određene delove mozga, kako bi se zadržali pozitivni efekti antidepresiva, a izbegli oni koji mogu pogoršati slušne smetnje – ističe dr Trasel.

Rezultati objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences otvaraju vrata novim pristupima lečenju – preciznijim, ciljanijim i potencijalno efikasnijim.

Za milione ljudi koji svakodnevno žive sa zvukom koji ne postoji, ovo bi mogao biti prvi korak ka tišini koju dugo čekaju.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam