Letovanje pod znakom pitanja: Preti kolaps i masovna otkazivanja letova

Evropa se suočava sa ozbiljnom energetskom krizom koja bi mogla snažno da pogodi letnju sezonu putovanja. Zbog rata u Iranu i poremećaja u snabdevanju, avionsko gorivo naglo poskupljuje, dok raste i bojazan od mogućih nestašica.

Evropski poverenik za energetiku Dan Jorgensen upozorio je da je situacija već sada vrlo ozbiljna i da bi mnogi građani mogli da promene planove za odmor.

„Nažalost, vrlo je verovatno da će mnogima godišnji odmori biti pogođeni – bilo otkazivanjem letova ili veoma skupim kartama. Čak i ako učinimo sve što možemo, ako goriva za avione nema, onda ga jednostavno nema“, rekao je za Skaj njuz.

Prema njegovim rečima, trenutno je reč pre svega o krizi cena, ali postoji realna opasnost da preraste u krizu snabdevanja.

„Trenutno je to primarno kriza cena, a ne još kriza snabdevanja, ali ne možemo biti sigurni da ćemo izbeći nestašice, posebno kada je reč o avionskom gorivu, ako se kriza nastavi“, naveo je Jorgensen.

Međunarodna agencija za energiju upozorila je da bi ozbiljni problemi u snabdevanju mogli da nastupe u narednih pet do šest nedelja. Čak i u slučaju brzog smirivanja sukoba, posledice će se osećati još dugo.

„Čak i ako bi sutra zavladao mir i Ormuski moreuz bio otvoren, izbegli bismo najgore, ali i u najboljem scenariju kriza cena će potrajati“, rekao je Jorgensen.

On je dodao i da je gasna infrastruktura u regionu znatno oštećena, što znači da bi Evropa mesecima, pa i godinama, mogla da plaća energiju znatno skuplje nego ranije.

Profimedia

Preporuka: Letujte bliže kući

Zbog svega toga, italijanska agencija za civilno vazduhoplovstvo savetuje građanima da razmisle o odmoru bliže domu. Njen čelnik Pjerluiđo di Palma ističe da je psihološki efekat rasta cena već snažno pogodio putnike.

„Ranije su cene goriva prelazile 100 dolara bez velikog uticaja na avio-saobraćaj, ali ovog puta psihološki efekat ima razoran uticaj. Najbolje je preporučiti odmor negde u blizini ili ponovo otkriti lepote sopstvene zemlje“, rekao je di Palma.

Onima koji ipak planiraju daleka putovanja savetuje se dodatni oprez.

„Za one koji i dalje žele da rizikuju duže putovanje, dobra je ideja razmotriti posebno osiguranje koje garantuje povraćaj novca u slučaju kašnjenja ili otkazivanja leta“, navodi se.

EU u međuvremenu pokušava da ublaži posledice krize ubrzavanjem prelaska na obnovljive izvore energije, podsticanjem korišćenja toplotnih pumpi i solarnih panela, kao i smanjenjem poreza na električnu energiju.

Lufthanza ukida 20.000 letova

Avio-kompanije već povlače konkretne poteze kako bi se izborile sa rastućim troškovima. Nemačka Lufthanza najavila je ukidanje čak 20.000 kratkih letova tokom leta, uz obrazloženje da su mnoge rute postale neprofitabilne zbog naglog rasta cena goriva.

Cena avionskog goriva udvostručila se od početka sukoba SAD i Izraela sa Iranom, pre svega zbog otežane proizvodnje i transporta na Bliskom istoku.

Osim Lufthanze, i druge kompanije poput KLM-a i Delte privremeno smanjuju broj letova, dok istovremeno povećavaju cene karata kako bi troškove prebacile na putnike.

Analitičari upozoravaju da je ovo tek početak i da putnici treba da očekuju dalji rast cena i još veći broj otkazivanja ako se sukob nastavi.

Međunarodna agencija za energiju prošle nedelje upozorila je da bi Evropa mogla ostati bez avionskog goriva u roku od nekoliko nedelja, iako britanska vlada i pojedine avio-kompanije tvrde da za sada nema ozbiljnih poremećaja u snabdevanju.

Prvi talas ukidanja letova već je počeo, a među pogođenim rutama su i linije iz Frankfurta ka Poljskoj i Norveškoj.

Profimedia

 

EK predlaže hitne mere

Evropska komisija predložila je niz mera za suočavanje sa krizom izazvanom ratom i zatvaranjem Ormuskog moreuza, ključnog pravca za snabdevanje energentima.

Predlog uključuje poreske izmene kako bi električna energija bila jeftinija od fosilnih goriva, ali i mere za bolju raspodelu mlaznog goriva među državama članicama.

Komisija ističe da je ključ u koordinaciji — posebno u zajedničkom punjenju skladišta gasa kako bi se izbeglo dodatno podizanje cena.

Planirano je i formiranje opservatorijuma za goriva koji će pratiti proizvodnju, uvoz, izvoz i zalihe, kako bi se na vreme reagovalo u slučaju nestašica.

U EU raste zabrinutost jer čak 20 odsto potreba za mlaznim gorivom prolazi kroz Ormuski moreuz, pa Komisija poziva države da povećaju proizvodnju kerozina.

Predviđene su i mere zaštite građana i privrede — od energetskih vaučera do smanjenja troškova električne energije, kao i dodatna fleksibilnost državne pomoći.

Brisel najavljuje i ubrzanje energetske tranzicije, uz procenu da će za to biti potrebno čak 660 milijardi evra godišnje do 2030. godine, uz uključivanje privatnog kapitala.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam