Mame otkrile detalje: Ovako izgleda testiranje dece pred upis u prvi razred

Polazak u prvi razred predstavlja važan korak kako za dete, tako i za roditelje. Dok mališani ovu promenu najčešće doživljavaju kao uzbudljivo iskustvo, odrasli se suočavaju sa brojnim dilemama, od toga šta dete treba da zna, do pitanja kako izgleda testiranje i koliko je dete, zapravo, spremno za školu.

Iskustva roditelja koji su nedavno prošli kroz ovaj proces pokazuju da testiranje nije stresno kako se često misli, ali je pažljivo osmišljeno kako bi se dobila realna slika sposobnosti deteta.

Kako izgleda testiranje

Jedna od majki opisuje prve zadatke sa kojima se dete susreće.

Test obično počinje prepoznavanjem i imenovanjem predmeta sa slike. Dete, na primer, vidi nacrtane stvari poput šešira, vage, autobusa ili šala i treba redom da ih imenuje. Nakon toga slede zadaci koji uključuju koordinaciju i logičko razmišljanje:

- Dete povezuje tačkice koje formiraju određeni lik, a potom dobija zadatak da precrta sliku - recimo ključ na mreži ispod.

Poseban akcenat stavlja se i na govor i izražavanje:

- Dobije jednu ilustraciju, na primer razbijen prozor i dečaka sa loptom, i treba da ispriča priču svojim rečima - navela je majka jednog dečaka.

Zadaci uključuju i objašnjavanje funkcije predmeta. Kada imenuje predmet, dete treba i da objasni čemu služi. Na primer: "Šta je sat i čemu služi?" 

Osim toga, proveravaju se osnovni pojmovi i snalaženje. Dete sortira oblike po boji, veličini i obliku, broji elemente, prepoznaje šta je gore, dole, levo, desno.

Poznavanje slova može biti deo testiranja, ali bez pritiska, jer cilj nije proveravanje znanja u klasičnom smislu, već procena detetovog razvoja.

Profimedia

Razgovor sa stručnjacima

Proces uključuje i razgovor sa psihologom i pedagogom. Dok roditelj odgovara na pitanja o detetovim navikama i razvoju, dete dobija zadatak da nacrta porodicu. Gleda se i koliko brzo crta, ali i detalji - na primer, da li su nacrtani svi prsti.

Nakon toga, pedagog sa detetom radi dodatne zadatke. Proverava se brojanje, sabiranje, poznavanje životinja, voća i povrća.

Jedna majka ističe i emotivnu stranu ovog iskustva:

- Luka se rasplakao jer nije znao povrće. Tada su mi rekli da treba da nauči da ne mora uvek da bude najbolji i da zna sve - rekla je.

Druga majka podelila je slično iskustvo:

- Mila je prvo bila kod psihologa i radila zadatke slaganja slika. Nije delovalo jednostavno i mislila sam da neće moći, ali me je iznenadila.

Dodaje i da je dete samostalno obavljalo zadatke kod pedagoga:

- Rekla mi je da je čitala, brojala, sabirala, pokazivala boje, pa čak i skakala. Pitali su je i za pojmove kao što su levo, desno, gore, dole.

Pixabay/picjumbo_com

Šta se zapravo procenjuje

Iako roditeljima može delovati kao test znanja, stručnjaci zapravo procenjuju širu sliku razvoja deteta - emocionalnu zrelost, socijalne veštine, govor, motoriku i logičko razmišljanje.

Cilj nije da dete "položi", već da se proceni kako razmišlja, komunicira i snalazi se u novim situacijama.

Priprema bez pritiska

Stručnjaci savetuju da se deca ne opterećuju pripremama. Roditelji često imaju veću tremu od dece, a ta nervoza lako se prenosi.

Detetu je dovoljno objasniti gde ide i šta će raditi, bez stvaranja pritiska. Najbolje rezultate daje opušteno dete koje nema strah od greške.

Kako naglašavaju psiholozi, priprema za školu ne počinje pred testiranje, već od najranijeg detinjstva - kroz igru, razgovor i svakodnevne aktivnosti. Zato je ovo testiranje više prilika da se dete upozna, nego da se ocenjuje.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Telegraf