Od roka do pravoslavlja: Saša Mirčić za 24sedam o buntovništvu legendarne zajednice iz Velikog Orašja (FOTO/VIDEO)

U Velikom Orašju, selu koje na prvi pogled ne odaje utisak mesta gde bi mogla da se razvije autentična rok scena, tokom osamdesetih i devedesetih godina formirala se zajednica mladih ljudi koju nije spajalo ništa prolazno – već duboka potreba za slobodom.

Njihovo okupljanje nije imalo organizatora ni jasnu strukturu, već se događalo spontano, gotovo instinktivno. Kako kaže Saša Mirčić, "muzika nas je spojila, to je bio uslovni refleks – čim krene rokenrol, mi smo tu“. Za njih, rokenrol nije bio samo muzika, već način života, odgovor na stvarnost i sredstvo da se izrazi bunt i pronađe sopstveni identitet.

24sedam/Goran Sivački

Okupljanja u "gajbama" kao prve oaze slobode

Pre nego što je početkom devedesetih klub BB postao njihovo glavno okupljalište, družili su se po kućama – „gajbama“ koje su pretvarali u male oaze slobode.

"Počinjalo je rokenrolom i završavalo se rokenrolom. Imali smo potpunu autonomiju, svoj krug ljudi, nije mogao svako da dođe", priseća se Saša. Te kuće bile su mnogo više od prostora za druženje – bile su mesta gde se slušala muzika sa magnetofonskih traka, planirala putovanja, raspravljalo o bendovima i gradila jedna posebna, zatvorena ali intenzivna zajednica.

24sedam/Goran Sivački

Njihov bunt bio je tih, ali dosledan. U školi su nailazili na nerazumevanje, a u selu često na osudu.

"Najviše su voleli da nas gledaju preko nišana – kao neradnike, kao sve ono što ne valja. A mi smo bili totalno imuni na te priče", kaže Saša. Uprkos tome, nisu odustajali od sebe. Njihov identitet se upravo kroz taj otpor još više učvršćivao, a rokenrol je ostajao centralna tačka oko koje se sve vrtelo.

 

 

Muzika, putovanja i život izvan okvira

Iako su ih stariji posmatrali sa nepoverenjem, među vršnjacima su bili izuzetno popularni. Družili su se, putovali i živeli intenzivno, često prateći evropsku rok scenu i posećujući koncerte. U selu su postojala i tri benda, uglavnom formirana spontano, „ad hoc“, kako ih Saša opisuje. Njegov brat svirao je bubnjeve u bendu "Nesrećni slučaj", dok su i drugi članovi zajednice bili aktivni u muzici. Iako sam Saša nije bio član benda, bio je deo tog sveta na svoj način – kao neko ko ga je živeo iznutra, svakodnevno.

24sedam/Goran Sivački

Dobrivoje je ostvario san buntovne omladine

Posebno mesto u toj priči zauzima klub BB, koji je osnovao Dobrivoje Baja Miljković, roker po sopstvenom priznanju, nakon boravka u Americi. Njegova ideja bila je da u selu stvori prostor gde će rokenrol imati svoj dom – i u tome je uspeo. Klub BB ubrzo je postao centar okupljanja, mesto gde su dolazili i veliki bendovi poput YU grupe i Smaka, ali i prostor u kojem su nastajale uspomene koje i danas žive.

24sedam/Goran Sivački

Od roka do duhovnosti i novih puteva

Vremenom, životne priče članova ove zajednice krenule su različitim pravcima. Neki su nastavili školovanje, neki otišli iz mesta, neki osnovali porodice, a neki više nisu među živima. Saša se kasnije okrenuo drugačijem duhovnom putu, opisujući ga rečima "od roka do geografije", ističući da ga je interesovanje za pravoslavlje i susret sa ocem Tadejem Vitovničkim usmerilo ka unutrašnjem preispitivanju i potrazi za smislom.

24sedam/Goran Sivački

Ključna nit koja je ostala nepromenjena kroz sve godine jeste osećaj slobode.

"Ostvarenje mog sna je što sam živ, slobodan i funkcionišem. Niko ne može da upravlja mojim životom koji je prekratak“, kaže Saša. Ta misao ujedno najbolje oslikava duh cele generacije – odbijanje da se uklope po svaku cenu i potrebu da žive po sopstvenim pravilima." POGLEDAJ GALERIJU

Nasleđe jedne generacije

Priča o rokerima iz Velikog Orašja nije samo priča o muzici. To je priča o generaciji koja je u malom mestu pronašla svoj svet, koja je kroz rokenrol gradila identitet i koja je, uprkos svemu, ostala verna ideji slobode.

Kako Saša kaže, možda najjednostavnije i najtačnije: "Rok je poslednja oaza slobode."

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam