Mladi masovno pune crkve, a razlog će vas iznenaditi: Ovo im je postalo važnije od svega

Sve veći broj mladih u Srbiji okreće se veri i dolazi u crkvu, što je trend koji postaje sve uočljiviji u poslednjih nekoliko godina. Iako se često pretpostavlja da je reč o prolaznoj pojavi ili uticaju obrazovnog sistema, verski analitičar Željko Injac smatra da su razlozi mnogo dublji i da se tiču globalnih promena u načinu razmišljanja novih generacija.

Generacija Z sve brojnija u hramovima

Prema njegovim rečima, mladi danas čine možda i najbrojniju grupu vernika u crkvama.

- Mladi idu u crkvu, ova generacija Z. Oni su možda sada i najbrojniji u hramovima, na bogosluženjima u odnosu na sve generacije. Bilo je nekoliko ciklusa od pada komunizma, kada je crkva marginalizovana, potisnuta iz javne sfere, bila je kontrolisana od strane države da ne bi imala uticaja na društvo. A onda je došao period relaksiranja odnosa između crkve i države, mada je mentalitet u narodu, pa i u državnim institucijama, ostao sličan ili prilično sličan kakav je bio u komunističkom periodu. A to možemo videti u kulturi, filmovima, serijama, gde se i dalje nastavljaju prikazivati sveštenici i crkva kao neki retrogradni, zaostali, primitivni elementi iz prošlosti.

Injac naglašava da današnja generacija ima drugačiji odnos prema veri nego prethodne, posebno u odnosu na devedesete godine.

- Ali u tom periodu devedesetih je bila, na neki način, nacionalna identifikacija, nije bila duhovna. I to je ono što je različito u odnosu na ove današnje generacije. I nema veronauka mnogo veze sa tim, iako mnogi misle da je ona doprinela tome. Ne. Sad je svet u takvom previranju da ljudi više ne vide neki jasan pravac.

24sedam/Viktor Halas

Razočaranje u ideologije i društvene modele

On objašnjava da su ranije ideologije imale ključnu ulogu u oblikovanju društva, ali da su danas izgubile svoju snagu i poverenje ljudi.

- U 19. i 20. veku su to davale ideologije, posle komunizma i renesanse ideologije su nastupile umesto religije. I ljudi su verovali u te ideologije. Verovali su ljudi u njih, verovali da će neka socijalna pravda, ideologija da donese bolji svet, pravednije društvo, pa se to nije desilo.

Kako dodaje, ni kasniji pokušaji da se te ideje „ožive“ nisu dali rezultate.

- Pa su neki verovali da će nacionalizam da donese, barem toj naciji, bolje nešto, pa se ni to nije desilo. Sve te ideologije su propale u 20. veku. One su početkom 21. veka reciklirane, pokušalo se tu nešto reciklirati, razni identiteti, "gender" identiteti, ovi, oni. Zeleno, levo, liberalni, ultranacionalistički, desničarski, ali ništa od svega toga ne zaokupira dovoljno pažnju ljudi u savremenom svetu. Ta pojava nije samo kod nas prisutna, ima je i u Americi, Evropi, Rusiji, Africi, Aziji, u Latinskoj Americi malo manje.

Globalna potraga za smislom

Upravo zbog toga, ističe Injac, mladi širom sveta okreću se nečemu dubljem.

- To je globalna pojava da novije generacije imaju potrebu za smislom, a smisao više ne vide u politici, u tim nekim društvenim trendovima. Sve im je to isprazno. I ono što je nekad bio bunt u Zapadnoj Evropi protiv Rimokatoličke crkve koji je doveo do reformacije, kasnije protiv santizma, pa na kraju sekularizma i ateizma, sada je bunt obrnut. Sada je bunt protiv sekularizma i tog besmisla u koje su nas te ideologije uvele kao društvo. Mlade generacije traže smisao. One traže nešto što će im dati smisao i tu institucije religijske ne igraju presudnu ulogu, koliko njihova potreba za smislom.

Na to dodatno utiču i savremene globalne krize, koje pojačavaju osećaj nesigurnosti.

- Mi smo sada ušli u neku novu fazu, pogotovo ovi ratovi koji su bukvalno apokaliptični, to tera mlade ljude da razmišljaju o svemu, da li je ovo kraj sveta? Ako nije kraj, opet, u šta da verujemo, čemu da se nadamo? Sve ovo što smo do sad imali ne daje neku dubinu, ne zadovoljava. I ta okrenutost ka veri, ne tradiciji, nego baš veri, Hristu, Bogu je postala novi smisao mladih generacija. Naravno, ona je vezana za instituciju crkve.

Vera kao odgovor na prazninu savremenog života

U takvim okolnostima, mladi sve manje veruju materijalnim vrednostima kao krajnjem cilju.

- Mlade generacije traže smisao u veri, ne vide ga više u politici, ideologiji, sistemu, ne vide ga više u tom nekom materijalizmu, sticanju bogatstva, nego traže dublji smisao. I naravno, vezuju se za te neke tradicije kojima su pripadali njihovi roditelji, okruženje, zavisi koja je preovlađujuća religija.

Da je ovaj trend vidljiv i u Srbiji, potvrđuje i lično iskustvo.

- Taj isti fenomen se sad javlja i kod nas u Srbiji, lično svedočim da je sve više mladih ljudi i sve su brojniji, kad uđem u Hram, ne prepoznajem nikoga osim nekoliko ljudi iz moje generacije kojih je preteklo od pada komunizma, možda desetak, dok ih je pre bilo 50. Neki stari ljudi koji tu dolaze iz nekih svojih razloga, jer kad čovek dođe u neke godine, onda počinje da razmišlja o smrti, kad počne da razmišlja o tome, onda ga privuče i religija. Ali to je više strah od smrti nego traženje smisla.

Profimedia

Izazov za crkvu: kako zadržati mlade

Iako je povratak mladih veri pozitivan trend, Injac upozorava da to nije dovoljno samo po sebi.

- Ovo jeste dobro što se tiče tih mlađih generacija, ali bi i crkva trebalo da im pristupi sa razumevanjem. Ne da ih uvlači u neke forme, zakone i pravila kao što obično bude kad mladi uđu u crkvu, pa ih neki stariji teraju da se drže pravila i svode veru na to. Nego bi crkva trebalo kroz svoja misionarska odeljenja, koja postoje, da tu njihovu potrebu za smislom izvedu na pravi put.

Poseban problem predstavlja način komunikacije sa mladima u digitalnom dobu.

- Trebalo bi crkva da bude prisutna tamo gde su mladi. Ako je to internet, na internetu, ako su u školi, onda u školi. Pitanje je i gde su prisutni. Na Fejsbuku su ljudi 50 plus koji su kroz filtere provukli svoje fotografije, pa se još prave da su dečaci i devojčice, na Tviteru su neki ogorčeni ljudi koji vole da se svađaju, na Tiktoku ima dosta mladih, tu ih treba tražiti, na Instagramu su ili neke firme ili narcisoidni ljudi koji vole da se slikaju. A klinci, iz osnovne škole, srednje, oni imaju svoje četove, ali na video igricama. Sad, kako naterati sveštenika da igra igrice? (smeh).

Primer dobre prakse

Ipak, postoje i primeri koji pokazuju da je moguće pronaći pristup mladima.

- Znam jednog sveštenika koji je gejmer i on je uspeo da okupi sve te klince, gejmere i oni se sastaju dva, tri puta godišnje. Nisu to samo klinci, ima tu i odraslih i onda oni prvo dođu kod njega, u jednom selu u Mačvi je on paroh, i onda oni odu kod njega na bogosluženje, on im pripremi trpezu, gozbu i druže se ceo dan. To je jako dobar pristup. I eto, ima primera na koji način se sve može.

Međutim, takvih inicijativa još uvek nema dovoljno.

- Mladi, na sreću, dolaze sami u hram, međutim, malo je sveštenika koji, zbog svojih obaveza parohijskih, obraćaju pažnju na mlade, da održe neku tribinu, predavanje, to bi bilo interesantno.

Kako dodaje, razumevanje mladih zahteva direktan kontakt i kontinuiran rad.

- Ne može ni sveštenik da zna šta se dešava sa mlađim generacijama, jer se trendovi stalno menjaju i ne mogu da znaju ako ne pričaju sa mladima. Ima sveštenika koji se time i bave, ovo naše misionarsko odeljenje pri Patrijaršiji u Beogradu, to su stvarno ljudi koji razumeju mlade, ali je njih malo. To nije dovoljno razvijeno da bi moglo da pokrije Beograd, a da ne pričam o drugim parohijama, eparhijama, celoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U nekim ruralnijim krajevima su ljudi prisniji, pa se te stvari mnogo brže rešavaju, ali u gradovima, gde su ljudi otuđeni jedni od drugih, tu sveštenik mora više da zapne, da radi da bi te mlade koji su mu došli, da ih zadrži. Jer ti mladi ako ne nađu smisao, oni će otići na neko drugo mesto.

Porodica, svakodnevica i gubitak povezanosti

Injac ukazuje i na širi društveni kontekst koji utiče na mlade.

- Monotonija je postala veliki problem, ide u školu, dođe kući, uči, vrati se u školu, za vikend je malo slobodan, onda bezbroj nekih sekcija, sve to vezano za školu, malo za druženje, a škole su inače surove, ja sam išao u školu i ne pamtim to kao nešto lepo (smeh). Iako sam bio odličan učenik, ali se ti tamo srećeš sa raznim profilima ljudi. A kad dođu kući, roditeljima im je lakše da im daju telefon, da igraju igrice i tu nestaje porodica. Zbog toga su nam porodice razbijene, otac i majka jure za tim prokletim parama da bi mogli da obezbede to što deci treba, često i više, a onda, u međuvremenu, izgube i porodicu i decu, u smislu da se razbije odnos, povezanosti nema i deca sama pokušavaju da osmisle svoj život, a to često može da vodi u razne zamke.

ATAImages/Stefan Tomašević/Printscreen

Poruka: mlade treba razumeti, ne odbiti

Na kraju, poruka je jasna – mladi su već napravili prvi korak, sada je na društvu da odgovori.

- Trebamo mi stariji, crkva, država, da se potrudimo da kad već imamo decu koja traže smisao, dolaze u hramove, napunili su hramove, idu na liturgije, da im se priđe. Samo je to potrebno, dobra volja. Ništa drugo. Od običnog naroda, od dece, počinje promena.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam