Snimak iz fabrike Kluz iz 70-ih postao viralan: Unuci prepoznali lica i oduševili region (VIDEO)

Postoje fotografije i snimci koje ne prikazuju samo ljude – već čitave epohe. Jedna takva objava RTS-ovog Trezora ponovo je otvorila vrata prošlosti i podsetila na žene koje su, bez pompe i reflektora, nosile teret svakodnevice u Srbiji pre više od pola veka.

Na starim snimcima – žene za mašinama, u fabrikama, bolnicama, kancelarijama. Ozbiljna lica, marame, radne uniforme. Bez vremena za predah. Bez luksuza da kažu da su umorne.

A danas?

Njihove priče su stigle tamo gde su možda najmanje očekivale - na društvene mreže.

Tri žene, tri sudbine, ali ista snaga.

- Zovem se Angeleski Olivera. Radim u Kluzu već pet godina. Udata sam, imam bebu od 11 meseci. Živim od Beograda negde 36 kilometara. Ujutru ustajem negde oko pola 4, dolazim na posao u pola 6. Radim do dva sata, a kući dolazim oko pola pet. Beba me čeka , spremanje hrane, pranje veša..

-Stefanović Živana. Radim pet godina, šijem za mašinom. Udata sam. Sa posla kada dođem kući ručam, odmorim malo. Izađem, uradim nešto po kući. Tek sam u braku mesec dana tako da se ne zna još šta ko radi. Inače, imam svekrvu, ona skuva ručak, a ja popeglam, usisam, počistim..

Treća žena koja se nije predstavila kaže da u Kluzu radi od 1969.godine, da je udata i da nema decu. Radi kućne poslove, ali i vanredno studira. Kućne obaveze deli sa mužem.

- Mladi smo, stan je naš, pa sve po pola radimo.

Komentari su se samo nizali, pohvalni uglavnom, ali bilo je i onih koji su kritikovali takav način života.

 - Radila sam u fabrici tekstila više od 30 godina. Ustajala sam u pet, vraćala se predveče i onda me čekala druga smena kod kuće. Niko nas nije pitao da li možemo, nego smo morale. Moj dan je bio isti – posao, pa red za hleb, pa kuvanje, pa deca. Ali nikada nisam pomislila da odustanem. Znala sam za koga radim. Nije bilo lako, ali smo bile jake. Danas kad pogledam unuke, znam da je vredelo svake suze koju niko nije video - navela je jedna žena na Instagramu.

U komentarima – pravi mali vremeplov.

Javljaju se njihova deca i unuci, prepoznaju lica, prepoznaju živote. Javljaju se i drugi čije su majke radile u pomenutoj fabrici i koje su im generacijski bliske.

- Divna gospođa Živana je moja bakaaaa. Cela porodica se šokirala kad smo videli ovaj post koji nam je poslala komšinica koja ju je odmah prepoznala. Živka sada ima 75 godina, pravi prelep dekupaž i i dalje nam priča o vremenu kada je radila u Kluzu. Hvala svima na lepim komentarima - napisala je unuka.

Javio se i Oliverin unuk.

- Moj otac je njen 11-mesečni sin kojeg pominje. Ona sada ima 79 godina, i dalje šije.

- Tako je i moja majka pre 40 i kusur godina radila neki obični administrativni posao, ustajala u 4-5 ujutro, putovala 30km na posao i dala mene sa godinu i po dana u vrtić. Mrzela sam vrtić, mrzela sam i vikende jer me je vukla po pijaci, mesari, kuvala preko vikenda za novu nedelju. A onda mi je rekla kao odrasloj osobi da su joj najlepše uspomene sa posla, da je radila sa divnim ljudima i da je jedva čekala ponedeljak da opet ode na posao. Zato sam ja napravila sve drugačije od moje majke i ostala sam kući sa svojim jedinim detetom kojeg sam teškom mukom dobila. I zahvalna sam na životnim okolnostima i Bogu što imam mogućnosti biti uz svoje dete, bar dok je malo, da ne moram trčati na posao na kojem sam totalno zamenljiva - jedan je od mnoštva komentara.

Danas, mnoge od tih žena žive mirnije dane. Neke uživaju u penziji, okružene porodicom. Neke i dalje rade, jer navika na borbu ne nestaje. A neke su, nažalost, ostale samo uspomena.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam