Opasnost koja ne prolazi: Tuberkuloza i dalje prisutna u Srbiji, muškarci su najugroženiji

Svetski dan borbe protiv tuberkuloze obeležava se danas i ima za cilj podizanje javne svesti o toj bolesti koja se može sprečiti i lečiti, a Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ saopštio je preliminarni podatak da je u 2025. godini u Srbiji registrovano 410 obolelih od ove bolesti, što je smanjenje za osam odsto u odnosu na 2024. godinu.

U saopštenju navode da je u toku priprema godišnjeg izveštaja za 2025. godinu, a prema preliminarnim podacima, najviše obolelih od tuberkuloze u Srbiji registrovano je, kao i ranijih godina, u uzrasnim grupama od 60 i više godina, dok je, kada je reč o polu, više obolelih muškaraca nego žena.

Ističu da je tokom 2025. godine registrovano 50 odsto manje slučajeva obolevanja od tuberkuloze među decom i adolescentima u odnosu na 2024. godinu.

Plućnu lokalizaciju bolesti (PTB) u 2025. godini imalo je 93,2 odsto obolelih, a među obolelima od plućne tuberkuloze, 79 odsto je bilo bakteriološki potvrđeno, što je za tri odsto niže nego prethodne godine.

Ukazuju da se povremeno registruju epidemije u školama i drugim ustanovama kolektivnog smeštaja.

Kada je reč o trajanju simptoma, oni su u proseku trajali 46,3 dana u 2025. godini.

Od vanplućnih lokalizacija, kao i ranijih godina, u 2025. godini najčešće se registruje tuberkuloza pleure, dok je udeo obolelih sa tuberkulozom ekstratorakalnih limfnih žlezda manji za više od 50 odsto. Takođe, prijavljeno je pet osoba obolelih od multirezistentne tuberkuloze, što je više nego prethodnih godina.

Među obolelima od tuberkuloze u 2025. godini registrovane su tri osobe koje žive sa HIV-om, a prijavljeno je i 16 smrtnih ishoda, što odgovara stopi mortaliteta od 0,24 na 100.000 stanovnika, nešto nižoj nego prethodne godine. Statistika je slična kada je reč o polu i starosti – dominiraju osobe muškog pola starije od 60 godina.

Ovaj dan obeležava se na dan kada je 1882. godine profesor Robert Koh objavio svoje otkriće bacila tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis), uzročnika ove bolesti.

Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (bacil) tuberkuloze. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način, a najvažniji izvor prenošenja su oboleli od plućne tuberkuloze.

Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke. Te veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada druga osoba udahne zarazne kapljice sa bacilima tuberkuloze.

Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija se savlada u začetku i do bolesti najčešće ne dolazi. Oko 10 odsto inficiranih osoba tokom života razvije tuberkulozu, najčešće usled pada imuniteta izazvanog stresom, neurednim načinom života, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, dugotrajnim bolestima ili HIV infekcijom.

Procenjuje se da je oko četvrtine svetske populacije inficirano bacilom tuberkuloze, a oko pet do deset odsto njih razvije aktivnu bolest tokom života.

Tuberkuloza se može javiti u bilo kom delu tela, ali najčešće zahvata pluća. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekada sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti.

Takođe, bolest može biti i bez simptoma, što se naziva latentna tuberkulozna infekcija.

Ističe se da tuberkuloza nije samo bolest pluća, već može zahvatiti i limfne čvorove, kosti i zglobove, bubrege, kičmu i mozak – tada je reč o vanplućnoj tuberkulozi.

Institut „Batut“ podseća da su preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) testiranje i preventivno lečenje osoba koje su pod povećanim rizikom od infekcije, kao što su osobe koje žive sa HIV-om, kontakti obolelih bez obzira na HIV status, oboleli od dijabetesa, silikoze, hronične bubrežne insuficijencije, leukemije ili drugih malignih bolesti, kao i osobe koje žive u kolektivnom smeštaju.

- Razumevanje tuberkuloze je ključno za njeno suzbijanje. Podizanje svesti, rano otkrivanje i pravilno lečenje predstavljaju ključne korake ka zaustavljanju tuberkuloze danas - navodi se u saopštenju.

Institut upozorava da je Evropski region Svetske zdravstvene organizacije i dalje izložen riziku od epidemije tuberkuloze, uprkos razvijenim zdravstvenim sistemima i velikom medicinskom znanju.

Razlozi za to najčešće su oružani sukobi, prisilne migracije stanovništva i druge pretnje.

Procenjuje se da je tokom 2024. godine u Evropskom regionu SZO od ove bolesti umrlo oko 19.000 ljudi, dok je više od 200.000 obolelo.

Iako je postignut značajan napredak, ovi podaci i dalje zabrinjavaju, jer su danas dostupne efikasne metode otkrivanja i lečenja, kao i resursi koji bi mogli omogućiti adekvatnu zdravstvenu zaštitu svim obolelima, zbog čega je veliki broj smrtnih ishoda mogao biti sprečen.

- Važno je shvatiti da tuberkuloza nije ograničena granicama država. Kao i druge bolesti koje se prenose vazduhom, može se brzo širiti, što je pokazala i pandemija kovida 19. Zbog toga je od ključnog značaja da evropske zemlje nastave da podržavaju međunarodnu saradnju u oblasti zdravlja i humanitarnu pomoć, kao i da ulažu napore u suzbijanje tuberkuloze na svim nivoima – lokalnom, regionalnom i globalnom - navodi se u saopštenju.

Dodaje se da u savremenom svetu lokalni problemi lako mogu postati globalni, ali i obrnuto, te da je ulaganje u borbu protiv tuberkuloze investicija u globalnu zdravstvenu bezbednost.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Tanjug