Ove godine sat pomeramo ranije nego prošle: Evo kada počinje letnje računanje vremena

Jedne godine 21. mart, druge 20, a ponekad i ranije. Ljudi se iznenade i pitaju kako je moguće da se godišnja doba "pomeraju", kao da je neko promenio pravila. Slično je i sa pomeranjem sata – svake godine pada na drugi datum. Šta se zapravo dešava?

Nekada se dolazak proleća nije merio kalendarom, već – pogledom kroz prozor.

U starom Beogradu znalo se da je proleće stiglo tek kada se grad promeni. Kada se sa Kalemegdana vidi zelenilo, kada se na Terazijama pojavi više ljudi nego tokom zime, kada se u kafanama otvore bašte, a kaputi zamene lakšom odećom. Tada se govorilo – stiglo je. Proleće se čekalo, nije se računalo.

U Srbiji se dugo nije obraćala pažnja ni na pomeranje sata. Ono je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Do tada, svakodnevica nije zavisila od pomeranja kazaljki.

U vreme kada kalendar nije bio u svakom džepu, ljudi su više gledali u nebo nego u datum. Novine iz prve polovine prošlog veka često su kao vest izdvajale „prve tople dane“, jer su oni bili pravi znak promene godišnjeg doba.

Danas znamo da proleće ne počinje po datumu, već po položaju Zemlje u odnosu na Sunce. Trenutak kada su dan i noć gotovo jednaki naziva se ravnodnevnica i svake godine se pomera za nekoliko sati. Upravo zato proleće nekad stiže 20, a nekad 21. marta.

Nekada je mart imao mnogo veći značaj nego danas. Proleće je značilo novi početak – vreme radova, putovanja, vašara, svadbi i okupljanja. U Beogradu se to jasno videlo: čim bi otoplilo, ljudi su izlazili napolje, šetali, a gradske bašte su se punile. Grad bi ponovo oživeo.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Stariji su voleli da kažu da se proleće ne određuje u kalendaru, već na Kalemegdanu. Kada se tamo pojavi više sveta nego golubova, kada se na klupama sedi do kasno, a sunce duže ostaje iznad Save i Dunava – tada je jasno da je zima gotova.

Možda zato i danas mnogi veruju da proleće zapravo počinje tek kada Beograd ponovo izađe na ulice.

Kada je reč o pomeranju sata, većina evropskih zemalja, uključujući Srbiju, prelazi na letnje računanje vremena poslednje nedelje u martu. Ove godine to je 29. mart, kada se u 2:00 sata kazaljke pomeraju na 3:00. Tog dana „gubimo“ jedan sat sna i dan traje 23 sata.

Iako deluje da se datum menja iz godine u godinu, pravilo je isto – poslednja nedelja u martu. Kako se kalendar svake godine drugačije raspoređuje, menja se i tačan datum. Zato se čini da nekad sat pomeramo ranije, a nekad kasnije.

Datumi prelaska na letnje računanje vremena u poslednjih deset godina to jasno pokazuju:

2026 – 29. mart
2025 – 30. mart
2024 – 31. mart
2023 – 26. mart
2022 – 27. mart
2021 – 28. mart
2020 – 29. mart
2019 – 31. mart
2018 – 25. mart
2017 – 26. mart

Dakle, pravila se nisu promenila – samo kalendar svake godine „igra“ malo drugačije.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam