Priča o borbi za prava žena koja je promenila svet: Od protesta do globalnog praznika, evo kako je nastao 8. mart
08.03.2026 | 13:07
Protest tekstilnih radnica koje su marširale ulicama Njujorka pokrenuo je domino-efekat u borbi za rodnu jednakost
Copyright Profimedia
Istoričarka Ljubinka Škodrić kaže da je danas osnovni problem obeležavanja 8. marta što je nekako razdvojena forma od suštine. Ona naglašava da moramo, pre svega, biti svesni da je danas dan kada obeležavamo borbu za političku, ekonomsku i socijalnu jednakost žena sa muškarcima i uopšte njihovu ravnopravnost u društvu.
Škodrić ističe da je Osmi mart i praznik ženske solidarnosti. Postavlja se pitanje kako je izgledao istorijat ženske borbe za jednakost i kada je i kako 8. mart postao Međunarodni dan žena.
Sve počelo protestom
Protest tekstilnih radnica koje su marširale ulicama Njujorka tražići kraće radno vreme, veće plate i zabranu eksploatacije dečjeg rada, pokrenuo je domino-efekat u borbi za rodnu jednakost.
Ujedinjene nacije su sedamdesetih godina 20. veka, postupno prihvatile 8. mart kao Međunarodni Dan žena, da bi Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1977. godine pozvala da se 8. mart usvoji kao praznik posvećen pravima žena.
U Srbiji je taj praznik prvi put proslavljen 1914. godine, uoči Prvog svetskog rata.
Kako se s vremenom menjao položaj žena, tako se menjao i način obeležavanja, оd govora o jednakosti prava do poklanjanja cveća ženama. Međunarodni dan žena obično prati ljubačasta, zelena i bela boja. Ljubičasta označava dostojanstvo i pravdu, zelena je za nadu, a bela za čistoću.
Borba za prava
Da su znaci pažnje koje žene dobijaju na Osmi mart svakako lepi i dragoceni kaže istoričarka Ljubinka Škodrić, ali i navodi da se taj praznik mora povezati sa tim šta oni na današnji dan simbolizuju.
- Moramo pre svega biti svesni da je danas dan kada obeležavamo borbu za političku, ekonomsku i socijalnu jednakost žena sa muškarcima i uopšte njihovu ravnopravnost u društvu. Ta prava su, kao što možemo videti, tokom vremena izvojevana, posebno formalno pravno, ali u suštini uvek imamo nekih odstupanja, nedoslednosti. Nijedno pravo nije stalno i garantovano i mi moramo stalno raditi na tom potvrđivanju, a i prisećanju šta je bilo u prošlosti da mi danas dobijemo taj status - rekla je ona.
Praznik ženske solidarnosti
Škodrić naglašava da je 8. mart, između ostalog, i praznik ženske solidarnosti, tako da zbog toga isto ima veliku važnost za žene.
- Osim osnaživanja žena da aktivnije istupe na društvenu scenu, on treba da označi i to žensko povezivanje u borbi za njihova prava i u borbi uopšte za ravnopravnost - rekla je ona.
Ona navodi da je inicijalno, obeležavanje 8. marta počelo kao dan sećanja na osnivanje prvog ženskog sindikata u Americi.
- To možemo označiti kao borbu za radna prava žena - rekla je ona i dodala da je 8. mart. obeležen u Americi 1910. a zatim u Evropi 1911.
Osmi mart su, pre svega, kaže ona, inicirale žene socijalistkinje kojima je bio prioritet borba za ženska radnička prava.
- Mi to svakako možemo danas povezati sa položajem žena na tržištu rada, jer mi danas imamo te neke situacije da su prava žena ugrožena, da se one nejednako tretiraju na tržištu rada i svakako da je period tranzicije pogotovo bio izrazito rodno obeležen i nosio značajne posledice za žene. U tom pogledu moramo razmišljati i u tom nekom osnaživanju žena da budu preduzimljivije u zaštiti svojih radnih prava - naglasila je sagovornica Euronews Srbija.
Bonus video