ETIAS se pridružuje EES sistemu: Evo šta to znači za ulazak u zemlje EU, koliko će koštati i kome neće trebati

Građani Srbije od oktobra prošle godine postepeno se upoznaju sa novim Sistemom ulaska/izlaska (EES) u zemlje Evropske unije. Reč je o automatizovanom IT sistemu za registraciju državljana zemalja van EU koji putuju na kraći boravak, i to svaki put kada pređu spoljne granice jedne od 29 evropskih zemalja obuhvaćenih sistemom.

Postepena primena EES-a na spoljnim granicama Šengena počela je 12. oktobra 2025. godine, dok će potpuna implementacija na svim graničnim prelazima EU biti završena do 10. aprila 2026. godine, navodi za „Blic“ Nemanja Bekić, menadžer za odnose s javnošću kompanije Easytovisa.

- Od tog trenutka u punom kapacitetu počinje automatizovana registracija biometrijskih podataka, odnosno uzimanje otisaka prstiju i fotografisanje. Time se ukida ručno pečatiranje pasoša za putnike koji nisu državljani EU i koji borave kratkoročno. Sistem će sadržati i evidenciju odbijenih ulazaka - ističe Bekić.

Na početku je EES bio primenjivan samo nekoliko sati dnevno na pojedinim granicama sa EU, a taj vremenski okvir se mesecima produžavao. Od 10. aprila sistem će raditi neprekidno, 24 sata dnevno.

Sa druge strane, početak primene sistema ETIAS (Evropski sistem za informacije i autorizaciju putovanja) očekuje se u četvrtom kvartalu 2026. godine, odnosno šest meseci nakon potpune implementacije EES-a, koja je najavljena za april 2026.

Prelazni period za ETIAS

Planiran je prelazni period od najmanje šest meseci od početka primene ETIAS-a, kako bi se putnici prilagodili pre nego što postane obavezan. Nakon tog perioda, građani iz više od 59 zemalja, uključujući Srbiju, SAD, Veliku Britaniju, Kanadu i Australiju, kojima trenutno nije potrebna viza za ulazak u EU, moraće pre putovanja da podnesu zahtev za ETIAS dozvolu za 30 evropskih zemalja – 29 država Evropskog ekonomskog prostora plus Kipar.

Za razliku od klasične vize, ETIAS će biti elektronski povezan sa pasošem i važiće tri godine ili do isteka putne isprave, u zavisnosti od toga šta pre nastupi. Ipak, posedovanje ETIAS odobrenja neće automatski garantovati ulazak u EU, jer konačnu odluku i dalje donose granične vlasti po dolasku.

Ko ne mora da podnese zahtev

ETIAS neće biti potreban:

- građanima EU koji putuju unutar Unije

- osobama koje imaju važeću vizu za dugotrajni boravak ili boravišnu dozvolu države članice

- državljanima Andore, San Marina, Monaka, Svete Stolice i Irske

- građanima Velike Britanije obuhvaćenim Sporazumom o povlačenju

- Osobe sa dvojnim državljanstvom, ukoliko jedan pasoš izdaje država članica EU, mogu putovati sa tim pasošem bez ETIAS-a.

Kolika će biti cena

Zahtev za ETIAS putnu dozvolu koštaće 20 evra, a plaćanje će se obavljati elektronski, putem zvanične internet stranice ili mobilne aplikacije.

Taksa neće važiti za:

- osobe mlađe od 18 godina

- osobe starije od 70 godina

- članove porodice državljana EU

- članove porodice državljana trećih zemalja koji imaju pravo slobodnog kretanja u EU

Za sve ostale podnosioce zahteva plaćanje će biti obavezno.

Vize nakon novih izmena

Prema rečima Nemanje Bekića, procedura podnošenja zahteva za vizu u ambasadama i konzulatima ostaje suštinski ista – podrazumeva prikupljanje dokumentacije, dokaz o finansijskim sredstvima i zdravstveno osiguranje – ali je EES doprineo digitalnoj povezanosti sa svim graničnim prelazima EU.

Za državljane Srbije vizni režim EU i dalje se odnosi na dugoročne boravke, poput rada, studiranja ili preseljenja. Za kratkoročne posete, kao što su turizam i poslovna putovanja, viza nije potrebna, ali će od oktobra 2026. godine za te svrhe biti obavezan ETIAS.

EU takođe priprema potpunu digitalizaciju viza, odnosno ukidanje viznih nalepnica u pasošu i uvođenje elektronskih viza (eVize), po uzoru na model koji je Velika Britanija nedavno primenila.

Statistika odobravanja viza

Tokom 2024. godine ukupno 18.149 državljana Srbije podnelo je zahtev za dugoročnu vizu u nekoj od članica Šengena. Stopa odbijenih zahteva kreće se između 7 i 9 odsto godišnje, dok je globalna stopa odbijanja Šengen viza gotovo 15 odsto.

Kada je reč o SAD i posetilačkoj vizi B1/B2, stopa odbijanja zahteva za građane Srbije stabilizovala se na oko 15 do 20 odsto. Najčešći razlog odbijanja je procena da podnosilac zahteva nema dovoljno čvrste veze sa matičnom zemljom.

Velika Britanija, slično kao i zemlje Šengena, u proseku godišnje odbije između 7 i 9 odsto zahteva za posetilačke vize iz Srbije.

Najviše poteškoća na granicama

U samoj proceduri izdavanja viza nema značajnih promena ni većih gužvi, ali se promene najviše osećaju prilikom ulaska i izlaska iz Šengen zone.

Prvi prelazak granice u okviru EES sistema traje najduže, jer se tada uzimaju biometrijski podaci – fotografija lica i četiri otiska prsta – što produžava zadržavanje po putniku za oko tri do pet minuta.

Tokom prelaznog perioda do aprila 2026. zabeležene su veće gužve na kopnenim prelazima, naročito sa Mađarskom i Hrvatskom, dok su se putnici i granične službe prilagođavali novim terminalima.

Na aerodromima su zadržavanja manje primetna zahvaljujući samouslužnim kioscima, dok se na autoputevima, posebno tokom praznika i letnje sezone, očekuju duža čekanja.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Blic