Žene rade više nego što se vidi: Evo kako to može postati ekonomska snaga
27.02.2026 | 22:00
Kada se kućni angažman preračuna u radne sate žena bi mesečno zarađivala oko 72.000 dinara
Copyright Profimedia
Većina žena u Srbiji rade dve "smene" - jednu na poslu, a drugu kod kuće, bez nadoknade i doprinosa. Podaci pokazuju da nevidljivi rad najviše usporava njihove karijere, ekonomski napredak i nezavisnost, ali ostavlja i posledice na celu porodicu i društvo.
U proseku obavljaju 76 odsto poslova u domaćinstvu i duplo više od muškaraca. Taj rad je neplaćen, nije obuhvaćen BDP-om i uglavnom se - podrazumeva. Istraživanja kažu da, uz posao, kod kuće rade još najmanje tri sata. Posebno ranjive su nezaposlene žene, žrtve nasilja.
"Može da se reši, da se napravi neki fond, ili za žene žrtve nasilja ili za ugrožene, eventualno isto tako može da se napravi radni staž za žene koje su tek postale majke. One imaju porodiljsko godinu, dve, ali mislim da je to nedovoljno za jedno dete. Mislim da bi neko trebalo da bude uz dete deset godina da se dete ne otuđi", smatra Hajrija Ramadani, predsednica Udruženja žrtava nasilja "Hajr".
Da li biste voleli da vaša ćerka, supruga, sestra bude domaćica?
Zbog neplaćenog rada mnoge žene imaju manje vremena za obrazovanje, napredovanje u karijeri i često su manje plaćene, a uz kućne poslove troše tri puta više vremena u pružanju nege, nego muškarci. Svest o ovom doprinosu u Srbiji je niska, pa njihov rad ostaje nevidljiv i u porodici i u zakonskim rešenjima.
"Kada bismo pitali bilo koga počev od vrha države, pa naniže - da li biste voleli da vaša ćerka, supruga, sestra, bilo ko, bude domaćica i da ništa za to nema, nego da u slučaju razvoda, ostane na ulici i nema prihode, da li biste mislili da je ona neradnica i da ništa ne radi? Verujem da bi odgovor bio, pa ne“, navodi dr Sanja Kalaba, psihijatar.
Uz to što su bile žrtve nasilja, mnoge su ostale bez domova, a prilikom razvoda, njihov rad se često vodi kao "porodična obaveza", a ne ekonomski doprinos.
Koliko koštaju "ženski poslovi"?
"U praksi je to bilo tako da prilikom deobe imovine, ženi se uveća ta njena imovina, na osnovu nalaza veštaka za nekih deset posto. Ali ako ti postupci traju dugo, šta će ona dobiti posle dvadeset godina braka i deset godina vođenja postupka", pita advokat Snežana Živković.
Vidljivijoj "drugoj smeni" doprinela bi ravnopravnija podela poslova u domu, bolja pravna zaštita, ali i nadoknada za njihov rad.
Kada se kućni angažman preračuna u radne sate žena bi mesečno zarađivala oko 72.000 dinara, a kada bi se uvrstili u nacionalnu ekonomiju, vrednost "ženskih poslova" iznosila bi više od petine BDP-a Srbije.
Bonus video