Šok podaci iz Srbije: Svaki treći koji digne ruku na sebe je maloletnik

Od početka godine, telefon Nacionalne SOS linije za prevenciju samoubistava zazvonio je 4.000 puta. Toliko je bilo onih kojima su u trenucima bespomoćnosti i krize značili razgovor i podrška. Godišnje oko hiljadu ljudi izvrši samoubistvo, a skoro svaki treći je maloletnik. Zašto mladi odlučuju da naude sebi i prepoznajemo li upozoravajuće znake?

Na najprometnijem mestu u Beogradu, gde dnevno prođe hiljade ljudi, nedavno je jedna devojka pokušala da se baci pod automobil. I to možda niko ne bi primetio da Jasmin Hadžiburić, vlasnik obližnjeg frizerskog salona, baš u tom trenutku nije bio na pauzi.

- Mislio sam da hoće da pređe ulicu i prišao sam samo da joj kažem - nemoj tu da prelaziš, rizično je, voze brzo! Međutim, kad sam prišao, shvatio sam da je to nešto drugo, da ona verovatno čeka automobil da se baci. To sam shvatio kada sam je sklonio sa strane i kada je počela da plače i da priča - ja neću više da živim ovako, ja ne mogu više ovako - rekao je Hadžiburić.

Do tog očajničkog čina, objašnjava, dovela ju je stalna kritika porodice.

- Ona je 15 minuta pričala sa tim mojim drugarom, psihologom, koji je verovatno za tih 15 minuta uspeo da uradi nešto sa njom, jer se ona smirila i otišla kući mirna - naglasio je Hadžiburić.

Takve razgovore zaposleni na Nacionalnoj SOS liniji za prevenciju samoubistava vode gotovo svakodnevno, uglavnom sa adolescentima.

- Porodični pritisak, konflikti sa roditeljima, neuspeh u školi, pritisak okoline - često to navode kao razloge. Ono što su stvarni razlozi, iz našeg kliničkog iskustva, jeste mnogo dublje - navodi Bojana Matić iz Nacionalne SOS linije za prevenciju samoubistava.

Impuls, porodica, udaljavanje

Psihijatar Instituta za mentalno zdravlje Ivica Mladenović tvrdi da mlada generacija reaguje impulsivno.

- Ostavio me dečko ili devojka, idem da se ubijem; pao sam ispit, idem da se ubijem. To je impulsivna reakcija i uvek je odraz nezrelosti - ukazuje Mladenović.

Iako je porodica ta koja, po rečima stručnjaka, treba odmah da reaguje na promene u ponašanju, roditelji često ne prepoznaju simptome, opterećeni celodnevnim poslom.

- Prvi znaci su udaljavanje. Ako nema poverenja među članovima porodice, ne možete da čujete probleme svog deteta - ocenjuje Mladenović.

(Nerazumevanje, razgovor, rasterećenje)

Milica Lazić iz organizacije za prevenciju samoubistava „Srce“ objašnjava da mladi često imaju osećaj da ih niko ne razume.

- Kako njihove probleme niko ne shvata ozbiljno, pogotovo stariji, mislim da je to poziv da se osvrnemo oko sebe i da razgovaramo jedni sa drugima, jer nekada problem koji nama izgleda ne toliko velik i ne toliko važan nekome oblikuje odluku da li će i dalje biti među nama - smatra Lazićeva.

Stručnjaci kažu da je važno da onaj kome je teško razgovara sa svojim najbližima i okolinom. Kako navodi Matićeva, emocionalno rasterećenje može da se oseti tokom jednog razgovora.

- Taj momenat pružanja podrške, bez straha od osude i da će to neko saznati, mislim da doprinosi trenutnom olakšanju - zaključuje Matićeva.

Građani mogu da se obrate Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, centru „Srce“, kao i Nacionalnoj SOS liniji za prevenciju samoubistava.

Bonus video:

We’re aware that some people are having trouble accessing our apps and products. We’re working to get things back to normal as quickly as possible, and we apologize for any inconvenience.

— Facebook (@Facebook) October 4, 2021

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: RTS