Dan sećanja na žene žrtve nasilja: Protekle decenije ubijeno je preko 300 žena, a više od 400 mališana ostali su siročići

Svake godine između 30 i 40 žena bude ubijeno u porodičnom nasilju, a taj broj se ne smanjuje, upozorila je za “24sedam” Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra. Vlada Srbije je proglasila današnji dan Danom sećanja na žene žrtve nasilja, a prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, u prethodnih 10 godina ubijene su više od 330 žena od strane partnera ili članova porodice. Podaci mreže “Žene protiv nasilja” pokazuju da su ubice najčešće muževi ili partneri, a zbog ovoga su više od 400 mališana ostali bez majki u poslednjih osam godina. Vedrana Lacmanović iz Ženskog autonomnog centra kaže da je, prema podacima iz medija, prošle godine bilo 26 ubistava žena u porodičnom nasilju, a da svake godine bude između 30 i 40.

– Taj broj se ne smanjuje, a prethodnih godina smo zabeležili 330 žrtava od kojih se svaka četvrta obraćala institucijama za pomoć. Zbog toga tražimo da se ispita šta su sve radile institucije u ovakvim situacijama – kaže ona.

Mnogo zavisi od bezbednosne procene 

U Srbiji se, nažalost, nasilje nad ženama često završava fatalno a jedan od razloga može biti i to što mnogo zavisi od toga da li je policija obavila dobar bezbednosni rizik nakon prijave.

– Kada žena prijavi nasilje na lice mesta bi trebalo da izađe policijska patrola koja bi trebalo da izvrši bezbednosni rizik. Prema novom zakonu policija može da uvede mere zabrane prilaska, naročito ako se ustanovi da postoji visok rizik od smrtnog ishoda – objašnjava ona.

Međutim, proteklih godina svedoci smo da se nasilje nad ženom u porodici završavalo ubistvom. Tako je krajem prošle godine Petar Mošić (66) iz Pančeva osuđen zbog ubistva supruge Desanke, koju je godinama zlostavljao. Nesrećna žena je ubijena nožem na autobuskoj stanci Pančevu, a Petar je tada imao privremenu zabranu prilaska. On je ženu pratio kada je izašla iz “Sigurne kuće”, gde se nalazila zbog nasilja koje je trpela.

Ali, ovo je samo deo crnog niza koji se, maltene, svakodnevno može videti u medijima. Najveći problem je u tome što zabrana prilaska, kao što je u ovom slučaju, najčešće nije odmah trajna, a nasilnici ostaju na slobodi.

Traže od žena da prijave nasilje, pa ih osuđuju

Vedrana Lacmanović dodaje da je u čitavoj priči u vezi sa nasiljem nad ženama velika odgovornost čitave javnosti, ali i medija.

– Mislim da je velika odgovornost, ne samo na institucijama, već i medijima, stručnoj i široj javnosti. Imamo situaciju gde se žrtvama stalno ne veruje, gde se javno diskretiduju, ucenjuju… S jedne strane, imate pozive da prijave nasilje, a druge, čini se sve da one odustanu od toga.

– Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je dobar, ali je preventivan. Policija može da izrekne hitne mere, ali mora da obavesti i druge nadležne istitucije, pre svega tužilaštvo i centar za socijalni rad. Nije odgovornost samo na policiji, već i na drugim institucijama. Mi od 2010. godine imamo opšti protokol i posebne protokole za pojedinačne institucije. Sve one imaju uputstva kako da se ponašaju. Nažalost, svi podaci govore da se propusti ponavljaju i postoje. Godinama pozivamo na da se utvrdi da li je bilo propusta u ovakvim slučajevima – objasnila je ona.

Drastični primer

Pročitajte još:

Pašalić apelovao na žene da ne trpe nasilje, već da ga prijave: Trpljenje otvara začarani krug koji može imati tragične posledice

A da se propusti ponavljaju govori i poslednji slučaj policajca Marka M., koji je osumnjičen da je ubio svoju bivšu partnerku Anu Ilić (34). Ona ga je u februaru, po drugi put, prijavila za proganjanje, kada ga je policija uhapsila, oduzela oružje i policijsku značku. On je čak osuđen, uslovno na tri godine zatvora, i dobio zabranu približavanja na isti period. Ali to ga nije sprečilo da izvrši ubistvo, a posle i samoubistvo, na nešto više od 300 metara udaljenosti od zgrade u kojoj je Ana Ilić živela.

– Nažalost, poslednjih 10 godina na to ukazujemo. Davno smo uputili apel zaštitniku građana i on je analizirao postupanje institucija u slučaju nasilja. Od 14 slučajeva, u kojima je došlo do ubistva žena, utvrđeni su propusti institucija u čak 12 slučajeva. U ovom poslednjem, žena je prijavljivala nasilje i da je on proganja, a pritom je imao pristup oružju. To su pokazatelji da je moguć smrtni ishod. Zašto su zanemareni ovakvi bezbednosni rizici, teško je objasniti – kaže Vedrana Lacmanović.

Ona dodaje da je ovo specifičan slučaj, kada nasilje vrše oni koji bi od njega trebalo da nas zaštite.

– Tražili smo da se uspostavi posebna linija za prijavu nasilja od strane policajaca. Policija ima sistem unutrašnje kontrole i trebalo bi da, kada se prijavi nasilni policajac, odmah dođe do postupka oduzimanja oružja, da se suspenduje… Ali je pitanje da li se to u praksi dešava? A, strah žrtve je veći, ako znaju da nasilnik ima službeno oružje i da može da ga upotrebi – zaključila je ona.

Zbog korone manje prijava, ali ne znači i manje nasilja

Lacmanovićeva kaže da je prvobitno bilo najava o rastu nasilja u porodici u korona periodu, ali smatra da je bilo manje prijava.

– Pitanje je koliko žena uopšte može da prijavi institucijama nasilje, kako zbog njihovog skraćenog radnog vremena, tako i zbog toga što su nasilnici sve vreme kod kuće, pa nisu u poziciji da ih prijave. A, obeshrabruje i činjenica da su neke druge žene prijavile, ali da nisu bile zaštićene – dodaje ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi