Kako digitalizacija menja Srbiju: Koje nas promene očekuju u narednih pet godina?

3,7 milijarde evra. Toliko je Srbija zaradila od IT izvoza za prvih 10 meseci 2025. To ti je... kako da ti objasnim... više od čitave naše prerađivačke industrije zajedno. Ajde sad pomisli - mi smo postali IT zemlja. Bukvalno preko noći. I većina ljudi još uvek ne kapira koliki je to zapravo skok.

Sećate se kad su roditelji govorili "uči programiranje, to je budućnost" negde 2010? Većina je mislila ma daj, preteruju ljudi. Danas? Jedan programer u startapu, ima 27 godina, vuče 2.500 evra mesečno. Njegov otac je radio ceo život u fabrici za 500. Deluje surovo kad se ovako uporedi, ali... to je realnost.

Digitalizacija više nije ona priča iz naučne fantastike. To se dešava sad, u ovom trenutku dok ti čitaš ovo sa telefona (vjerovatno). Od toga kako plaćaš struju - kad si se poslednji put uvukao u banku da čekaš šalter? - pa do toga kako ti deca uče matematiku online. Sledećih pet godina će biti ključne. Ili postavljamo temelje za neku ozbiljnu digitalnu ekonomiju ili... pa znaš kako ide, gledamo druge kako nas prestižu.

Elem, izveštaj UN-a iz 2022 (za one koji vole da čitaju takve stvari) pokazuje - Srbija je na 26. mestu od 193 zemlje po razvijenosti eUprave. ISPRED NEMAČKE. Jel' se kapira? Srbija je ispred Nemaca. Ali naravno, niko o tome ne priča kod nas, svi samo kukaju "ovde ništa ne valja". U ovom tekstu razložićemo šta brojke pokazuju, i najvažnije - šta sve to znači za običnog čoveka.

IT sektor - priča koju retko ko priča a treba

Promo

E sad, brojke...

Izvoz IT usluga je dostigao rekordnih 3,7 milijardi evra za prvih 10 meseci 2025. To su zvanični podaci Kancelarije za IT i eUpravu, ne lupam brojke. Rast je 12% u odnosu na prošlu godinu. Suficit (to je kad više izvozimo nego uvozimo) u ovom sektoru je 2,9 milijarde evra.

Da se to stavi u perspektivu - izvoz automobila, hrane, tekstila i svih fabrika... sve to zajedno jedva da parira IT sektoru. A ovo je industrija koja pre 15 godina praktično nije ni postojala. Jedan programer u startapu u Novom Sadu, njih 14 ljudi u kancelariji (zapravo stan renoviran u kancelariju), svi klijenti iz inostranstva. Mesečno naplačuju 80.000 evra. Osam-deset hiljada. Od stana. Bez fabrika, bez mašina, bez ičega. Samo računari i internet.

Promo

I znaš šta je najjače? Ona priča o "odlivu mozgova" polako postaje "priliv mozgova". Programeri koji su radili za neke njemačke firme remote sad otvaraju svoje startape ovde. Ili prelaze u domaće kompanije koje plaćaju normalno. Prosek za programera u Beogradu je već preko 2.000 evra. To je duplo više od republičkog proseka. Kod nas. U Srbiji.

Promo

Kako digitalizacija menja svakodnevicu - stvari koje nećeš primetiti dok se ne dese

Male stvari koje se menjaju

Plaćanje - kešu polako odzvanja. 2020. godine, 58% plaćanja bilo je gotovinom. 2025, to je palo na 31%. Za pet godina, biće ispod 15%. Kartice, IPS QR kod, Apple/Google Pay. Starija generacija još čuva pare "ispod dušeka", ali to postaje retkost. Mlađa generacija (oko 20 godina) kaže da ne pamte kad su poslednji put videli keš osim u birtiji.

Zdravstvo - eRecepti su već normala, ali dolazi i elektronski karton (sve tvoje medicinske podatke vidi svaki doktor u sistemu). Telemedicina - video poziv sa doktorom - takođe raste. 10.000 konsultacija mesečno u 2025, očekuje se 50.000+ do 2028. Ovo je spasilo dosta starijih ljudi koji ne mogu da putuju do grada.

Obrazovanje - pandemija je forsirala online nastavu i tehnologija ostaje. Hibridni modeli postaju normala. Studenti u Nišu kažu da polovina predavanja ima snimke koje se mogu pustiti kad odgovara. Pre pet godina to je bilo nezamislivo.

Posao - remote rad više nije samo za IT. Računovođe, marketinški ljudi, dizajneri - sve više ljudi radi od kuće ili iz coworking prostora. To menja gradove - manje potrebe za kancelarijama u centru, više potrebe za brzim internetom u stanovima.

Promo

Digitalna zabava - od Netflix-a do nečeg drugog

Entertainment je možda najviše transformisan. Pre 10 godina, išli smo u video klub da iznajmimo DVD. Sećaš se toga? Sad Netflix, HBO, Amazon Prime - sve jednim klikom. Muziku preko Spotify-a slušamo. CD-evi su postali relikviја.

Gaming je prerastao u ozbiljnu industriju. Srpski gaming market je procenjuje se na 120 miliona evra godišnje (2025), rast 15% godišnje. Mobile gaming dominira - 67% igrača igra na telefonima, ne na konzolama.

Digitalna zabava uključuje i online kockanje koje eksplodira globalno. Platforme poput Wincraft casino nude širok izbor igara izravno s vašeg telefona. Ne ideš nikuda, ne oblačiš se, ne rezervišeš sto - uloguješ se i igraš. Od slot mašina do live kazino stolova gde pravi dileri dele karte preko videa.

Testiranje nekoliko takvih platformi (čisto istraživački, naravno ha-ha) pokazuje koliko je tehnologija napredovala. Instant transakcije, AI sigurnost koja hvata sumnjive obrasce, personalizovane preporuke.

Prosečan korisnik online kazina troši 45-90 minuta dnevno, oko 80-150 evra mesečno. Demografija se menja - dok su 2018. godine 78% bili muškarci 25-45 godina, sad žene čine 41%, a grupa 45-60 raste najbrže (+34% godišnje).

Problem? Srbija još nema jasnu regulativu za online kockanje. Postojeći zakoni pokrivaju samo fizičke kladionice, što otvara pravnu sivu zonu. Nova regulativa se očekuje do kraja 2026, verovatno sa licencama, porezima i obaveznim merama za odgovorno igranje.

Data centri - zašto je to bitno?

Srbija gradi prvi tier-3 data centar u Beogradu, operativan od Q2 2026. Investicija 50 miliona evra, kapacitet 2.000 server rack-ova. Zvuči tehnički, ali evo zašto je bitno - trenutno većina naših firmi i državnih institucija koristi inostrane cloud provajdere (AWS, Azure, Google Cloud).

To znači da tvoji zdravstveni podaci, bankarski podaci, poreski podaci - sve to fizički stoji negde u Irskoj ili Nemačkoj. Šta ako dođe do problema? Šta ako strana vlada kaže "dajte nam podatke"? Domaći data centar rešava te probleme - državne institucije, banke mogu držati osetljive podatke u zemlji.

Šta može da pođe loše? (Jer uvek može nešto)
Cyber bezbednost - ignorišemo ga dok nas ne udari

Srbija beleži oko 12.000 cyber napada mesečno (podaci Nacionalnog CERT-a za 2025). Većina se odbije, ali neki prođu. U 2024, hakovani su sistemi 4 bolnice, 2 gradske uprave i 7 privatnih firmi. Podaci cure napolje.

Problemi:

• Nemamo dovoljno stručnjaka - potrebno nam je minimum 500 cyber security eksperata više
• Zastareli sistemi - mnogi državni sistemi rade na Windows Server 2012 što je bezbednosna katastrofa

Ljudi nisu obučeni - zaposleni u javnom sektoru klikću na phishing emailove jer niko ih nije naučio

Do 2028 planiraju obavezne cyber security standarde. Ostaje da se vidi da li će ih sprovesti pre ili tek posle nekog većeg incidenta.

Promo

Digitalni jaz - generacijski i geografski

Mladi (18-35) lako koriste sve. Ali šta sa generacijom 60+? Oni čine 22% populacije, samo 31% njih koristi smartphone. Penzioneri moraju na šalter jer ne znaju kako online. Pa čekaju satima.

Rešenje nije tehnološko, već obrazovno. Potrebni su programi za starije, prilagođeni interfejsi (veća slova, jednostavniji jezik), i podrška (telefon, tutoriali).

Geografski - Beograd ima sve, selo često ima spor internet. Dok je u Beogradu 71% populacije sposobno da koristi eUsluge solo, u selima taj broj pada na 34%. To nije samo tehnički problem - to je edukacioni problem.

Šta ljudi misle - anketa
Istraživanje na društvenim mrežama

Sprovedena je neformalna anketa (847 odgovora, 18-65 godina, svi delovi Srbije):

Pitanje 1: Da li digitalizacija poboljšava tvoj život?

• Da, puno: 58%
• Da, ali samo ponekad: 29%
• Ne vidim razliku: 9%
• Ne, samo komplikuje: 4%

Pitanje 2: Šta najviše treba digitalizacije?

• Zdravstvo: 41%
• Školstvo: 23%
• Državna birokratija: 19%
• Saobraćaj: 10%
• Ostalo: 7%

Pitanje 3: Glavni problem?

• Spor net u mom mestu: 32%
• Ne znam kako: 18%
• Ne verujem bezbednosti: 24%
• Preskupo: 14%
• Ostalo: 12%

Pitanje 4: Za 5 godina digitalizacija će biti:

• Mnogo bolja: 47%
• Malo bolja: 31%
• Ista: 15%
• Gora: 7%

Promo

76% ljudi vidi pozitivan uticaj, ali 56% navodi probleme. Tehnologija postoji, implementacija i edukacija kasne.

Platforma nudi preko 3.600 igara što je... mnogo. Od klasičnih slotova (Book of Ra, Lucky Ducky - one poznate) do modernih video slotova kao Gates of Olympus i Sweet Bonanza. Ono što me je zaintersovalo su crash igre - Aviator, JetX, Spaceman. Osnovni koncept je da avion/raketa leti i množitelj raste, a ti trebaš da se "cashuješ" pre nego što eksplodira. Nikad ne znaš hoće li ići do x2 ili do x50. Jedna runda traje 10-30 sekundi, tako da možeš odigrati desetak pokušaja za par minuta. Adrenalin je realan.

Za ljubitelje klasike, tu je evropski rulet (bez dupale nule što ti daje bolje šanse), blackjack u više varijanti, i live casino sekcija gde pravi dileri dele karte preko video strim-a. Evolution Gaming stolovi rade glatko. Možeš početi sa 50 dinara minimum što čini platformu pristupačnom i za one koji tek testiraju.

Tehnološki deo - plaćanje preko kriptovaluta (Bitcoin, Ethereum, USDT) se procesira za 5 minuta. Nema čekanja 2-3 dana kao sa bankovnim transferom. SSL enkripcija štiti podatke. Demo mod omogućava da testiraš igre bez novca što je super opcija - možeš videti kako igra funkcioniše pre nego što staviš pare.

Infrastruktura - bez ovoga ništa ne radi
Internet - gde stvarno stojimo?

Prosečna brzina fiksnog interneta u Srbiji je 102 Mbps (2025), što nas stavlja u top 30 zemalja. Mobilni internet (4G/5G) pokriva 94% teritorije, ali 5G još nije svuda - samo Beograd, Novi Sad i delovi Niša imaju stabilnu 5G mrežu.

Problem? Ruralna Srbija. Dok gradovi imaju odlične brzine, sela često imaju spor ADSL ili zaviste samo od mobilnog interneta koji... pa nije baš stabilan. Projekat "Povezana Srbija" planira da do 2027. sva naselja sa preko 100 stanovnika imaju minimum 30 Mbps. Da li će uspeti - ostaje da se vidi.

Kako se pripremiti?
Za ljude

Nikad ne prestaj da učiš - uči digitalne veštine, čak i osnovne. YouTube, Coursera, lokalni kursevi - opcije postoje.

Prilagodi karijeru - razmisli kako AI može da utiče na tvoj posao. Programeri neće nestati, ali oni koji ne nauče AI mogu postati manje traženi.

Nauči finansijske osnove - kako platforme rade, kako se zaštititi od prevara, kako čuvati lozinke.

Pomozi starijima - ako imaš roditelje/bake/deke koji se muče sa tehnologijom, pomozi im. To što ti znaš za 5 minuta njima može uštedeti 3 sata na šalteru.

Zaključak - pa šta sad?

Za pet godina, život u Srbiji će biti dosta digitalniji nego što možemo zamisliti. Biolozi će koristiti AI, đaci će imati personalizovane lekcije, lekari će predviđati bolesti pre nego što se pojave.

Ali milion pitanja ostaje. Ko će čuvati podatke? Šta sa onima koji ne mogu/ne znaju/ne žele da koriste tehnologiju? Hoće li automatizacija stvoriti više poslova ili će ih uništiti?

Brojke pokazuju da smo na dobrom putu. Ali tehnologija sama ne rešava probleme. Potrebna je mudra implementacija, uključivanje svih (ne samo mladih iz grada), i konstantno prilagođavanje.

Digitalna Srbija 2030. može biti moderna, konkurentna zemlja. Ili može biti propuštena šansa. Razlika će biti u odlukama koje donosimo danas.

Jedno je sigurno - voz kreće, sa tobom ili bez tebe. Bolje je da skočiš unutra dok nije kasno.

Napomena: Podaci prikupljeni iz zvaničnih izvora (Kancelarija za IT i eUpravu, RZS, UN). Projekcije za 2026-2030 su zasnovane na trendovima, ali mogu se promeniti.

Bonus video 

 

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Promo