Posle Rumunije, guba registrovana i u Hrvatskoj: Ima li mesta panici?

Nakon što je nedavno zabeležen slučaj lepre u Rumuniji, guba se pojavila i u Hrvatskoj. Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) potvrdio je da je registrovan jedan uvezeni slučaj Hansenove bolesti kod stranog radnika iz Nepala, ali ističe da ne postoji nikakva opasnost po širu populaciju.

Kako navode iz HZJZ-a, obolela osoba je odmah po postavljanju dijagnoze započela antibiotsku terapiju, dok su svi bliski kontakti pravovremeno identifikovani i stavljeni pod zdravstveni nadzor ili uključeni u program hemoprofilakse.

– U Hrvatskoj je nedavno zabeležen jedan uvezeni slučaj gube. Obolela osoba odmah je dobila propisanu antibiotsku terapiju, a svi bliski kontakti su identifikovani i uključeni u odgovarajući postupak nadzora ili lečenja. Ne postoji ugrožavanje javnog zdravlja niti rizik prenosa bolesti na širu populaciju – saopštili su iz HZJZ-a.

Brza reakcija zdravstvenog sistema

Pacijent sa simptomima lepre pre oko deset dana javio se epidemiološkoj službi u Splitu, gde je bolest brzo i precizno dijagnostikovana. Iz Ministarstva zdravlja Hrvatske potvrđeno je da je reč o stranom radniku iz Nepala koji već dve godine živi i radi u Hrvatskoj zajedno sa svojom porodicom.

– Po postavljanju dijagnoze odmah je započeta antibiotska terapija, a u kratkom roku sprovedena je identifikacija svih bliskih kontakata, koji su uključeni u postupke pregleda, hemoprofilakse ili praćenja, u skladu sa važećim stručnim smernicama – navodi HZJZ.

Zdravstvene vlasti naglašavaju da osoba vrlo brzo nakon početka terapije prestaje da bude zarazna, zbog čega ne postoji opasnost od daljeg širenja bolesti.

Šta je Hansenova bolest?

Lepra, poznata i kao Hansenova bolest, hronična je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium leprae. Iako je kroz istoriju bila jedna od najstigmatizovanijih bolesti, danas se smatra retkom i u potpunosti izlečivom, zahvaljujući savremenoj antibiotskoj terapiji.

Stručnjaci ističu da se lepra ne prenosi lako.

– Prenos zahteva dugotrajan i bliski kontakt sa nelečenom osobom, i to tokom više meseci. Povremeni, kratkotrajni ili uobičajeni socijalni kontakti, poput boravka na radnom mestu, u javnom prevozu, prodavnicama ili zdravstvenim ustanovama, ne predstavljaju rizik za prenos bolesti – poručuju iz HZJZ-a.

Uvezeni, ali ne i autohtoni slučajevi

U Hrvatskoj, kao i u većini evropskih zemalja, autohtoni slučajevi lepre nisu zabeleženi već decenijama. Povremeni uvezeni slučajevi, kako navode stručnjaci, očekivani su u uslovima globalne mobilnosti i intenzivnih migracija.

Iz HZJZ-a zaključuju da je zdravstveni sistem u potpunosti spreman da odgovori na ovakve situacije i da se brzom dijagnostikom i primenom propisanih epidemioloških mera svaka potencijalna pretnja po javno zdravlje stavlja pod kontrolu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam