U Srbiji običaji jači od zakona: Zašto se nasledstvo i dalje "čuva u muškoj liniji"

Iako Zakon o nasleđivanju u Srbiji jasno propisuje ravnopravnost naslednika – dece i bračnog partnera u prvom naslednom redu – praksa pokazuje da porodice često odlučuju drugačije. 

Kada testament ne postoji, imovina se deli jednako, a nužni naslednici zakonom uživaju posebnu zaštitu. Međutim, porodični dogovori, tradicija i emotivni pritisci neretko preuzimaju primat nad paragrafima.

Profimedia

Žene popuštaju

Posebno su pogođene žene. Prema dostupnim analizama, između 45 i 60 odsto žena u Srbiji odriče se nasledstva u korist muških članova porodice, najčešće brata. 

U tradicionalnim sredinama i dalje vlada pravilo da „zemlja ostaje sinu“, kako bi imanje ostalo u jednoj celini i u muškoj liniji. U gradovima, razlozi su savremeniji, ali obrazac ostaje isti: ćerke popuštaju „da ne bi kvarile mir u kući“.

Ostavinska rasprava

Ostavinska rasprava često otvara stare rane među naslednicima. 

Stručnjaci ističu da se porodični odnosi najčešće „lome“ upravo na pitanju imovine: ko je brinuo o roditeljima, ko je ulagao u kuću, čija je koja soba bila. Iako žene retko pokreću sudske sporove protiv braće, kada jednom potpišu odricanje, taj čin je konačan – bez obzira na buduće okolnosti.

Profimedia

Preporuka pravnika

Pravnici preporučuju da se imovinska pitanja rešavaju dok su roditelji živi, jasnim pravnim instrumentima – testamentom ili ugovorom – jer usmeni dogovori „šta je kome namenjeno“ nemaju pravnu težinu. U suprotnom, „tradicionalna pravila“ često postaju povod za trajne porodične sukobe.

Dok se društvo sporo menja, a staro shvatanje da je „muško glava kuće“ još žilavo, nasledstvo u Srbiji ostaje mnogo više od pravnog pitanja. Ono je i ogledalo porodičnih odnosa – i test koliko tradicija može da utiče na pravičnost među najbližima.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam