Testovi intolerancije zbunjuju ljude: "Skupi su, a nemaju nikakvo naučno utemeljenje"

Prof. dr Svetlana Stanišić govorila je o sve češćoj praksi pacijenata da rade tzv. testove intolerancije na hranu i objasnila zbog čega ovi nalazi mogu da dovedu do potpune zabune.

Govoreći o samoj proceduri, istakla je da je metodologija problematična već u startu:
„To se radi tako što se kap krvi razvuče na pločicu. Prvo pitaju koje tegobe imate — ja sam rekla da imam problem sa želucem. Posle par dana dobila sam mejl sa spiskom namirnica koje bih i ja svojim pacijentima dala kada bi mi rekli da imaju probleme sa želucem. Mislim da je na osnovu kapi krvi teško odrediti bilo šta. Ti testovi prilično koštaju, a nemaju nikakvo naučno utemeljenje.“

Prema njenim rečima, mnogi pacijenti posle ovakvih testova iz ishrane izbacuju potpuno nepotrebne namirnice, što može dovesti do novih problema, a da uzrok tegoba ostane neotkriven.

Kako prepoznati „pravu“ intoleranciju?

Prof. Stanišić ističe da postoje intolerancije koje ljudi lako prepoznaju i bez laboratorije.

„Mogu imati problem sa laktozom. To oni i sami znaju — kada popiju više od jedne čaše mleka, imaju probleme sa crevima u vidu nadimanja, dijareje, grčeva.“

Dodaje da postoji i intolerancija na gluten koja nije celijakija, ali se simptomi često pogrešno tumače:
„Postoji i intolerancija na gluten koja ne mora biti povezana sa celijakijom. Ona se u jednom delu može preklopiti sa drugim stanjima, pa neki ljudi misle da su intolerantni na gluten, a zapravo imaju problem sa varenjem nekih ugljenih hidrata; njima odgovara FODMAP dijeta.“

Profimedia

 

Dnevnik ishrane – jedini pouzdan alat

Laboratorijski nalazi često ne pokazuju ništa konkretno, pa je posmatranje simptoma ključna metoda.

„Kakve god tegobe da imaju, nema nikakvih pokazatelja u krvi, niti nalaza na biopsiji. Najbolji način da se otkrije intolerancija jeste vođenje dnevnika ishrane — zapisujete šta jedete i posmatrate da li imate neke simptome neposredno nakon toga. Lekar pregleda dnevnik i zatim se ide sistemom eliminacije: 4–6 nedelja izbacuju se namirnice za koje se sumnja da smetaju, a zatim se jedna po jedna ponovo uvode.“

Ovaj proces, naglašava doktorka, jedini je metod koji pouzdano otkriva šta konkretno izaziva tegobe.

Profimedia

 

Adativi, histamin, kofein – skriveni krivci

Neke tegobe nemaju veze sa intolerancijom, već sa supstancama u hrani koje organizam različito podnosi.

„Postoji i intolerancija na aditive i konzervanse; najčešće se spominje glutamat. Neke namirnice mogu u malim dozama da sadrže histamin ili salicilate, i ti ljudi znaju da im to smeta. Intolerancija postoji, ali postoje i drugi faktori koji mogu da dovedu do problematičnog varenja.“

I kofein može biti glavni okidač:
„Unos kofeina može biti problematičan — on pokreće glatke mišiće, pa nekome poboljša probavu, a nekome može da napravi ozbiljan problem.“

Psihološki faktor – posebno izražen kod žena u srednjim godinama

Prema rečima prof. Stanišić, kod mnogih pacijenata tegobe potiču od stresa i anksioznosti.

„Kod sindroma nervoznih creva, žene u srednjim godinama, zbog psihičkog stanja, mogu imati tegobe i tu se pokušavaju razne dijete i terapije. Ono što pomaže velikom broju žena jesu antidepresivi, što znači da je uzrok često psihološke prirode.“

Alergija i intolerancija nisu isto

Na kraju, doktorka pravi jasnu razliku između ova dva stanja, jer se u praksi često mešaju.

„Što se alergija tiče – ko je ima, zna da je ima. Postoje dva tipa alergija. Jedan može biti životno ugrožavajući i otkriva se preko imunoglobulina tipa E, ne preko IgG.“

Drugi tip je lokalizovan i lako prepoznatljiv:
„Drugi tip je oralni alergijski sindrom — kada pojedete lešnik, a usta počnu da peku, žare, jezik otiče. Kada su simptomi zadržani u usnoj duplji, obično se radi o tome da osoba ima respiratornu alergiju na neki polen, a proteini iz polena slični su proteinima u orašastim plodovima.“

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam