Narodna verovanja za Miholjske zadušnice: Kada duše predaka dolaze među žive i kako prepoznati znak zime

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju Miholjske zadušnice – dan kada se sa pijetetom i ljubavlju sećamo svojih pokojnih predaka.
Zadušnice uvek padaju u subotu, jer je Isus Hristos tog dana, uoči Vaskrsenja, proveo u grobu.

To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće, moleći se Bogu za oprost grehova svojih pokojnika i spokoj njihovih duša.
U crkvama se služi parastos, sveštenik vinom preliva žito, a posle službe vernici obilaze grobove, gde pale sveće i tiho izgovaraju molitve.

Ko ne može da poseti grobove, sveću može upaliti u crkvi – jer, kako kaže narod, „nije važno gde plamen gori, važno je da svetlost dopre do duše“.

 Posluženje i molitva – znak sećanja i ljubavi

Zajedničko za Zadušnice u svim krajevima Srbije jeste posluženje na grobu.
Nekada su to bili samo pita, pecivo, kafa i voda, a ponegde i kuvana jaja ili pečenje.
Običaj nalaže da se na groblju uzme makar jedan zalogaj „u spomen duši“, jer se veruje da tako „pokojnik ne ostaje gladan“.

RINA

 

 Narodna verovanja: Kad se otvaraju putevi između svetova

U narodnoj tradiciji Miholjske zadušnice su dan kada duše predaka dolaze među žive, da obiđu svoje domove i porodice.
Zato se ne zatvaraju vrata ni kapije, da bi duše mogle slobodno da uđu, a pepeo iz ognjišta se ne iznosi, jer se verovalo da se duše okupljaju oko toplote doma.

„Na Zadušnice duše dolaze kući, a živi im pale svetlo da ne lutaju po tami“, govorili su naši stari.

U mnogim krajevima Srbije ovaj dan nazivaju i Letnje zadušnice, jer padaju u vreme kada se Miholjsko leto smiruje, a priroda prelazi u jesen – trenutak kada se spajaju život i smrt, sunce i senka.

Profimedia

 

 Sveća kao most između živih i mrtvih

Paljenje sveće je najvažniji čin tog dana.
Svaka sveća, kažu vernici, predstavlja most između svetova i vodi dušu kroz tamu.
Ako se plamen ugasi sam od sebe, to se smatralo upozorenjem na nevolju.

U istočnoj Srbiji postoji posebno verovanje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih Zadušnica – i da ako se tada ne upali, duša pokojnika godinu dana ostaje u mraku.
Zato se u tim krajevima sveće pale s posebnim poštovanjem, često i po nekoliko za svakog pokojnika.

 

 Običaji iz različitih krajeva: Kotao, vuna i zatvorene makaze

U vranjanskom kraju postoji stari običaj da se za duše umrlih otpije voda iz novo kupljenog bakarnog kotla.
Kotao se na taj dan kupuje i u kućama gde se rodila beba, jer simbolizuje život koji se nastavlja i duhovno očišćenje.

U istočnoj Srbiji se na ovaj dan ne radi ništa sa vunom, a makaze se drže zatvorene, kako bi, po verovanju, i vučje čeljusti ostale zatvorene – da zlo i nesreća ne uđu u dom.

U ovoj nedelji se ne priprema ruho za neveste, jer se smatra da to donosi tugu i suze.
Takođe, siromašne i prosjake ne valja terati od groba, već im se daje milostinja – parče hleba, jabuka ili novčić, „za dušu pokojnih i mir u kući“.

Freepik

 

 Kakvo vreme na Zadušnice – takva će biti i zima

Narodna mudrost kaže:

„Kakve su Zadušnice, takva će biti i zima.“

Ako je vreme sunčano i vedro – očekuje se blaga i mirna zima.
Ako pada kiša ili duva vetar – biće duga i hladna.
Naši stari su verovali da priroda baš na ovaj dan šapuće kakva će godina biti pred nama.

 Bez svađe, buke i teških poslova

Na Miholjske zadušnice se ne radi ništa teško, ne kopa, ne pere veš i ne seče drva.
Kaže se da ko se na Zadušnice posvađa, posvađaće se sa precima.
Zato se dan provodi u miru, molitvi i sećanju, a sve što se uradi – radi se tiho i s poštovanjem.

 Noć između svetova

Verovalo se da se u noći između Zadušnica i nedelje razdvaja tanak veo između sveta živih i mrtvih.
Zato su stariji govorili: „Ne izlazi noću, duše tada putuju.“

Ako se čuje tiho šuštanje lišća, to nije vetar – „to prolaze naši dragi koji su došli da nas obiđu“.

 

Duhovna poruka Miholjskih zadušnica

Miholjske zadušnice spajaju veru i običaj, tišinu i molitvu, svetlost i sećanje. To je dan kada niko nije sam – ni živi, ni mrtvi. Dan kada svaka upaljena sveća priča priču o ljubavi, o praštanju i večnosti. „Dok se za pokojnika pali sveća, njegova duša nije zaboravljena.“

 

Simboli Miholjskih zadušnica

Sveća – predstavlja svetlost duše i most između svetova. Njena toplina greje pokojnika, a plamen osvetljava put do večnosti. „Sveća gori da se duša ne izgubi u tami.“

Hleb i žito – simbol su života, vere i večnog obnavljanja. Žito se kuva u slavu vaskrsenja, a hleb deli za mir i blagoslov.

Voda – označava čišćenje i smirenje. U mnogim krajevima domaćini sipaju vodu na grobove ili je ostavljaju „da duše imaju čime da se napoje“.

Voće i vino – znak su radosti i zahvalnosti. Vino se proliva po žitu u znak Hristove krvi, a voće se deli siromašnima „za pokoj duše“.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam