Zimsko računanje vremena: Kada tačno pomeramo sat i šta sve treba da znate

Tokom noći između subote i nedelje, tačnije 25. na 26. oktobar 2025. godine, Srbija prelazi na zimsko računanje vremena. U tri ujutru časovnici će se pomeriti jedan sat unazad, na dva, čime se završava letnje računanje vremena.

Iako se godinama unazad raspravljalo o ukidanju ove prakse, sada je jasno da pomeranje kazaljki ostaje na snazi barem u doglednoj budućnosti.

Zašto se pomeranje vremena nije ukinulo?

Evropska komisija je još 2018. pokrenula inicijativu da se prestane sa sezonskim pomeranjem sata, nakon što je više od 80% građana u javnoj anketi podržalo tu ideju. Evropski parlament je 2019. izglasao predlog da praksa prestane od 2021. godine, ali države članice nisu uspele da postignu dogovor o tome da li bi trajno ostalo letnje ili zimsko računanje vremena.

Dok su Portugal, Holandija i Irska bile za letnje, Finska je podržala zimsko računanje vremena. Kako konsenzusa nije bilo, a Evropu su ubrzo pogodile pandemija, energetska kriza i rat u Ukrajini, pitanje pomeranja sata palo je u drugi plan. Srbija, iako nije članica EU, prati njene direktive u procesu pridruživanja – pa sve dok Unija ne odluči, i kod nas će ostati praksa pomeranja vremena.

Zašto uopšte pomeramo sat?

Ideja sezonskog računanja vremena potiče iz doba kada je cilj bio da se bolje iskoristi dnevna svetlost i ostvari ušteda energije. Tokom proleća i leta sat se pomera unapred, a na jesen se vraća unazad. Nekada je to donosilo značajne energetske koristi, ali u savremenom dobu ušteda je minimalna -. istraživanja u SAD pokazuju da godišnje iznosi manje od 1%.

Kada se tačno menja vreme?

Zimsko računanje vremena počinje svake poslednje nedelje oktobra, dok letnje startuje poslednje nedelje marta. Dobra vest je da ćemo te noći spavati sat duže.

Kako je sve počelo?

Prve ideje o pomeranju sata pojavile su se krajem 19. veka – novozelandski astronom Džordž Vernon Hadson i Britanac Vilijam Vilet zagovarali su bolje iskorišćavanje jutarnje svetlosti. Prvi put satovi su pomereni tokom Prvog svetskog rata u Nemačkoj, a ubrzo su isto učinile i druge države, uključujući SAD.

Danas, u SAD satove ne pomeraju Arizona i Havaji, kao ni teritorije poput Portorika, Guama i Američke Samoe.

Koje zemlje su odustale?

Prema podacima iz 2023. godine, samo trećina država na svetu i dalje menja vreme. Među njima su većina evropskih zemalja, SAD (osim izuzetaka), delovi Kanade i Australije, kao i pojedine zemlje Južne Amerike.

S druge strane, Rusija, Turska, Iran, Jordan, Azerbejdžan, Namibija, Sirija, Urugvaj i veći deo Meksika u potpunosti su odbacili ovu praksu. Azija i Afrika gotovo u celini ne pomeraju sat.

Zdravstveni i društveni efekti

Osim što energetske koristi gotovo da više ne postoje, pomeranje sata donosi i niz zdravstvenih posledica:

- poremećaj sna i umor,

- veći rizik od saobraćajnih nesreća,

- promene raspoloženja i simptome depresije,

- pad produktivnosti na poslu.

Kako se lakše prilagoditi?

Da biste ublažili negativne efekte promene vremena:

- pokušajte da postepeno pomerite vreme spavanja nekoliko dana ranije,

- izbegavajte kofein i tešku hranu pred spavanje,

- boravite što više na dnevnom svetlu, posebno ujutru,

- održavajte rutinu odlaska na spavanje i buđenja

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam