Dan sećanja na stradale zbog vere: Između istorije i savremenih tragedija

Generalna skupština Ujedinjenih nacija ustanovila je 22. avgust kao Međunarodni dan sećanja na žrtve nasilja zasnovanog na religiji ili uverenju. Ovaj datum podseća da je sloboda vere osnovno ljudsko pravo, ali i da su milioni ljudi kroz istoriju stradali samo zato što su pripadali drugačijoj veroispovesti.

Za srpski narod, ovaj dan ima posebno značenje. Srbi pravoslavci su kroz vekove pretrpeli teške progone. U Osmanskom carstvu bili su porobljeni, plaćali su posebne poreze, njihova deca su odvođena u janičare, a crkve pretvarane u džamije. U Habzburškoj monarhiji bili su izloženi pokušajima unijatstva i pokatoličavanja.

Najstrašnije stradanje dogodilo se tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, kada je ustaški režim sproveo genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima. Desetine hiljada Srba stradalo je u logorima poput Jasenovca i Jadovna, dok su hramovi paljeni, a sveštenici ubijani. Tokom ratova devedesetih Srbi su ponovo doživeli progon, od "Oluje" u Hrvatskoj, kada je više od 200.000 ljudi proterano, do spaljenih crkava i manastira na Kosovu nakon 1999. godine.

Srbi nisu jedini narod koji je stradao zbog vere, kroz istoriju, progonjeni su i Jevreji, Jermeni i Jezidi. Najstrašniji primer ostaje Holokaust u kojem je ubijeno šest miliona Jevreja, dok su Jermeni tokom Prvog svetskog rata i Jezidi u 21. veku preživeli masovne zločine.

Nasilje zbog vere traje i danas, više od 360 miliona hrišćana trpi diskriminaciju, dok se muslimanske manjine poput Rohindži i Ujgura suočavaju s progonima i logorima. Jevreji su i dalje mete antisemitizma, a Jezidi žive pod stalnom pretnjom na Bliskom istoku.

Ovaj dan zato ima dvostruku poruku, sećanje na žrtve prošlih progona i opomenu da se takvi zločini nikada ne smeju ponoviti. Tolerancija i poštovanje različitosti ostaju jedini put ka svetu u kojem vera neće biti razlog stradanja, već temelj zajedničkog života.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam