Kardinal Nemet otkrio detalje razgovora sa patrijarhom Porfirijem: On je fin gospodin, razgovarali smo dva sata! (VIDEO)

Kardinal Katoličke crkve i beogradski nadbiskup Ladislav Nemet otkrio je u intervjuu za 24sedam kakve odnose ima sa srpskim partrijarhom Porfirijem, koliko su dve crkve daleko i šta možemo očekivati od novog pape Leona XIV. 

Kako ocenjujete odnose između katoličke i pravoslavne crkve u Srbiji i da li ima mogućnosti za neko poboljšanje?

- Odnosi katoličke i pravoslavne crkve u Srbiji nalaze se u jednoj dobroj fazi. 
To mogu da kažem slobodno, znajući šta se sve događa u susretima među predstavnicima te dve velike tradicionalne crkve u Srbiji, i isto tako na temelju ranijih istorijskih činjenica, doživljaja i iskustava koji su bili među tim veličinama, da tako kažem, na našem prostoru. Znamo da istorija katoličke crkve i odnos prema pravoslavnoj, nije uvek bio baš najbolji. Postoje zato istorijske činjenice, koje su, hvala Bogu, iza nas. Ja se nadam da će ovaj način na koji sada razgovaramo i kojim tražimo odnos među nama, dovesti do većeg razumevanja, a samim tim i do veće saradnje.

Kad kažem saradnje između pravoslavne i katoličke crkve, mislim na polje karitativnih delovanja koje se vrše na terenu Srbije, i za koje imamo jako dobre primere za vreme poplava 2014. i 2015. kad smo imali migrantsku krizu i ogroman broj ljudi koji su prolazili kroz našu državu.

Postoje pozitivni i malo bliži znaci te dobre saradnje u verskim događajima, kada predstavnici pravoslavne crkve dolaze u posetu katoličkim liturgijskim slavljima, a isto tako i mi kao katolici idemo na različite događaje koji su svojstveni za pravoslavnu crkvu. Sad ne mislim baš na slavu grada Beograda, jer to je slava svih Beograđana, znači tu su i katolici. Ja sam bio isto na litiji i mislim da je to lep način da pokažemo da smo mi isto punopravni članovi beogradske zajednice. Ali, naprimer, kada ne slavimo istog datuma Uskrs, onda posećujemo jedni druge...

24sedam/R.M.

Druga stvar je pitanje komunikacije jednih sa drugima. Ako se sećate devedestih godina, bilo je tamo dosta mržnje, dosta otrova, a manje evanđeoske ljubavi i razumevanja. Današnja komunikacija između različitih crkava u Republici Srbiji je mnogo pozitivnija. I tu ne samo između pravoslavne i katoličke crkve, nego i sa pripadnicima ostalih tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

I tu bi dodao posebno jedan rastući pozitivan odnos prema muslimanskim zajednicama u Srbiji. Mi znamo da imamo nekoliko muslimanskih zajednica, oni nemaju takvo jedinstvo, kao naprimer Srpska pravoslavna crkva, Sveti sinod i patrijarh, ili katolička crkva, gde odučuju biskupi. Muslimani su mnogo razdeljeniji u Srbiji da tako kažem. Međutim, i pravoslavna crkva, i katolička, traže zajedničke tačke, gde možemo da budemo za dobrobit cele Srbije prisutni.

Jedna od tački sporenja u prošlosti, kao i danas, jeste kanonizacija Alojzija Stepinca u Hrvatskoj. Da li mislite da će novi papa zadržati stav prema tome kao što je imao papa Franja, i koje bi bilo rešenje te priče?

- Ja cenim jako ono što je učinio papa Franja kada je sazvao tu mešovitu komisiju. Mi znamo da je mešovita komisija radila nekoliko godina, i na kraju su se složili da se nisu složili. To je isto već jedan veliki rezultat, jer u miru su razgovarali. Videli su se različiti izvori, da li je to iz tajnog arhiva Svete stolice, ili iz nekih drugih izvora. Meni je još uvek nerazumljivo zašto u Srbiji nisu otvoreni svi tajni arhivi, Udbe, Ozne i drugih nekih izvora, da se to stvarno stavi na sto, a traže se samo izvori iz Vatikana... Neke stvari se ne rešavaju razgovorom, jer videli smo iz rada mešovite komisije da je previše emocija prisutno u tim razgovorima, a malo racionalnosti. Bez racionalnog razgovora ne može se postići ni konzensus.

Kada pričamo o približavanja katolika i pravoslavaca, da li nam možete reći koje su teme razgovora kada se sastanete sa ljudima iz pravoslavne crkve?

- Moram da kažem da je pre raspada bivše Jugoslavije bilo nekoliko foruma, da tako kažem, organizovanih skupova gde se razgovaralo o teologiji, o mogućnosti ekumenske saradnje. Od raspada bivše Jugoslavije, nekoliko godina nije bilo nikakvih kontakata, znamo i zašto. Trebalo je skoro 15 godina posle raspada da se opet počnemo posećivati, da se posećuju crkve i teološki fakulteti. Konkretno nemamo nijedan forum danas koji bi bio blizak onome što je bilo pre raspada Jugoslavije. Mi ne razgovaramo, barem u Srbiji, službeno, kao Srpska pravoslavna crkva i Katolička crkva. Nemamo zajedničkih foruma, nemamo zajedničkih tema koje bismo obrađivali. Imamo sastanke, susrete sa predstavnicima pravoslavne crkve. Isto tako možemo posećivati pravoslavnu teologiju koja je u sklopu Beogradskog univerziteta. Međutim, razgovora u smislu nekih konsultacija ili produbljavanja nekih pitanja nemamo. 

 

Kompletan intervju možete pogledati u videu ispod:

Stiče se utisak da u jednom delu pravoslavne crkve postoji bojazan od uticaja drugih crkava, pa i katoličke, da bi moglo doći do poistovećivanja vernika sa drugim konfesijama. Da li je pravoslavac ili katolik, koji ode na službu druge crkve, manji vernik ili je suština u tome da smo svi hrišćani?

- Za mene to pitanje ne postoji. Ako pratite medije, ja redovno idem na proslave u Hram svetog Save, a isto tako i u Sabornu crkvu, ako gospodin patrijarh tamo nešto slavi. Ili na druge neke susrete širom Srbije. I ja ne vidim mogućnost gubljenja vere zbog toga što sam ja bio prisutan na verskom činu u nekoj drugoj tradicionalnoj crkvi. Naravno da je tu važno da čovek bude svestan svoga profila, svoje vere, svoga identiteta. Jer onda svakako, on će se držati svoga, i ako mu je to drago, on će to sačuvati. Ali ne na uštrb drugih i sa punim poštovanjem jednih prema drugima.

To su različite tradicije koje su se razvile tokom 2000. godina, ipak to nije malo, i mislim da će one ostati do kraja dok postoji ovaj svet. Jer da nema tog bogatstva, na kraju svi bismo bili jedna mala četa anđelčića, a to ništa ne pomaže. Bogatstvo u prirodi pokazuje da Bog želi bogatstvo i u ljudskom društvu. Jedinstvo u ljudskom društvu ne zavisi od toga da svi budemo jednaki, nego da imamo povezanje jedni s drugima, da imamo kontakt i da se poštujemo uzajamno.

Negde se provlači stav kroz medije da su ljudi u svetu sve manje posvećeni veri generalno, pa i hrišćanskoj. Kako vi vidite to na globalnom nivou a kako vidite u Srbiji? 

- Moramo biti otvoreni na čitavu stvarnost. Vi govorite o hrišćanstvu u svetu, što je jako dobra stvar, i ono što ste u pitanju postavili svakako vredi i za naš prostor u Evropi.

24sedam/R.M.

 

U nekoliko država u Evropi vidimo da se stvarno hrišćanstvo gubi iz masovne kulture. Većina stanovnika, mlađih posebno, ne vezuje se za bilo kakvu religiju. I imaju drugi način komunikacije sa duhovnim vrednostima, da tako kažem. Ali to je slika samo za neke delove Evrope. Evo, da pohvalim Srbiju, Srbija je, prema meni barem, jedna od pobožnijih država ako smem tako da to definišem. Ako pitate prosečne građane Srbije, dobićete odgovor da oko 90 odsto praktikuje veru.

Ne želim sada ulaziti u to pitanje šta to znači praktikujem, ali, vidite da su pravoslavne crkve pune! Pune su za bilo koji događaj, i stvarno mase ljudi dolaze. Znači, da se ljudi odaljuju od hrićanstva u našem slučaju, nije istina. Isto tako nije istina za čitavu crkvu i hrićanstvo. Ja dosta putujem po svetu i uvek kada sam na nekom mestu, nekako ulazim u taj život lokalne crkve. I tu mogu da kažem da ima strašno dobrih primera gde crkva cveta, gde se razvija religija.

Van Evrope, u većini država, na većini kontinenata, religija je još uvek deo kulture. Drugi kontinenti nisu razdelili tako markantno, kao što smo mi uspeli u Evropi, religiju od normalnog života. Da smo religiju zatvorili u crkve, u zgrade, a udaljili smo iz svakidašnjeg života. Na drugim kontinentima, tamo gde posebno raste crkva, a to je Afrika, Azija, ogromne mase ulaze u crkvu da traže krštenje. I svakako da nijedna, i kako bih rekao, niko od hrišćanskih crkava, osim nekih evropskih, ne trpi u nedostatku novih hrišćana.

24sedam/R.M.

Da li ste imali neke kontakte srpskim patrijarhom Porfirijem i koje su vam teme razgovora?

- Pa ja razgovaram sa Srpskim patrijarhom dosta često, poslednji put bili smo u četvrtak na litiji. I ne samo na litiji, nego posle sam ostao i na večeri. On je jako fin gospodin i uvek poziva, tako da, moram da kažem, tu smo imali najmaje dva sata da razgovaramo o svim mogućim temama - počevši od običnih ljudskih, do muzike, sporta i teoloških pitanja. Nije tajna da hrišćanski svet ove godine slavi 1700. godina Nikejskog sabora. Nikejski sabor je održan onda kada još nije bilo nikakvih podela u hrišćanskom svetu. Znači, nije bilo ni istočnih, ni zapadnih, ni latinskih, ni pravoslavnih, svi su bili hrišćani.

I to verovanje koje je prihvaćeno pre 1700. godina, ono je i danas temelj svih pravih hrišćanskih crkava. Imamo jednu ili drugu crkvu koje su se otcepile posle Nikejskog sabora, jer nisu htele prihvatiti da je Isus pravi bog i pravi čovek, što je bilo pitanje najvažnije, ali sve ostalo nas ujedinjuje.

Tako da mislim da postoje jaki temelji zajedništva, mnogo jači, jer su oni građeni na veri, a ne na običajima. Ono što nas deli većinom, to su ljudske tradicije, pitanje moći i ko će da odlučuje da li patrijarh u Konstantinopolju, ili papa u Rimu, ili patrijarh u Moskvi... To je ta svađa oko ljudske sujete i apsolutno nema ništa, prema meni, sa pravom verom. Tako da, to su stvari koje se mogu promeniti, kao što su se i promenile. 

Zvaničan stav Vatikana je da ne priznaje Kosovo i Metohiju kao državu. Da li smatrate da će to tako i ostati? Na KiM postoji i katolička crkva. Da li ima neki kontakt sa pravoslavnom?

- Činjenica je danas da Sveta stolica nije priznala Kosovo i na tu temu ja posobno ne mogu ništa da kažem jer to su političke, diplomatske i političke odluke koje donosi Sveta stolica. Ona kao nezavisni subjekat međunarodnog prava sama donosi odluke a nas ovde na terenu posebno ne pita šta je i kako je... tako da je to ostavljeno budućnosti. 

Katolička crkva na Kosovu i Metohiji ima svoga biskupa, koji je punopravni član biskupske konferenciji. Ono što je u Pravoslavnoj crkvi Sveti sinod, koji ujedinjuje sve eparhe i mitropolite, tako mi u Katoličkoj crkvi imamo biskupsku konferenciju. Ona ima ime svetog Ćirila i Metodija a prištinsko-prizrenski biskup, to je njegova titula, je član te konferencije. S tim je povezano da on dolazi i posećuje nas, a ja isto redovno idem na Kosovo, posećujem katolike tamo. Njih ima oko 35.000 a prema poslednjim podacima i popisu stanovništva pokrivaju celu provinciju...

Ta crkva je jako aktivna, zato što ima puno mladih. Vi znate da su albanske porodice brojne a 95 odsto katolika na Kosovu su albanske nacionalnosti. Ima nešto malo Makedonaca, nešto malo Hrvata, Poljaka. To su više ljudi koji rade tamo ili su došli kroz mešovite brakove. Ja ne znam da postoji dobar odnos Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i katoličke biskupije. One su isto opterećene ratovima koji su bili na tom terenu u poslednjih 100 godina... treba stvarno početi jedan proces pomirenja, da se očiste ti strašni doživljaji, od mržnje, od želje za osvetom. To su te stvari koje treba svakako još rešiti.

Treba rešiti odnos prema svetinjama... Postoji neki zakon, ali je on još iz Ahtisarijevog plana... tu bi trebalo da bude nešto da garantuje sigurnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi da sačuva svoje svetinje, a isto tako katoličkoj crkvi i drugim verskim zajednicama da mogu da zadrže ono što imaju. A isto tako da dobiju nazad ono što je nacionalizovano za vreme komunističkog režima. 

Da li možemo očekivati da će papa doći u Srbiju? Papa Franja je pozivan od državnih zvaničnika, ali tada je rečeno da se očekuje poziv od SPC i patrijarha?

- Ja bih malo precizirao. Patrijarh ne poziva niti crkva. Katolička crkva može da pozove državne vlasti, a tradicionalne crkve i crkvene vlasti treba da ne budu protiv - treba da se slože. One ne pozivaju, već ne bi trebalo da blokiraju. U našem slučaju u Srbiji, većinom je tako da pravoslavna crkva ili neko u ime pravoslavne crkve blokira taj poziv. Tako da pravoslavna crkva neće sigurno doći dok se pravoslavna crkva ne složi... videćemo kako će to ići, a ja uvek kažem da građani Srbije mogu u Rim da odu bez većih problema i ako žele da vide papu, videće ga tamo. Dolazak pape u Srbiju je značaj za Srbiju, a ne samo za tih trista hiljada katolika... Srbija je jedna od tri države u Evropi koju ni jedan papa nije posetio. 

Drugi deo intervjua sa kardinalom Nemetom o tome kako je biran novi papa, u čemu je i sam učestvovao, ali i zbog čega nisu izabrani oni koje su favorizovali mediji, čitajte sutra na našem portalu.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam