Ovim nožem se zasecaju srpski vampiri! Koriste ga vračare, a evo gde može da se vidi (FOTO/VIDEO)

Prvi pisani trag o vampirima potiče iz Austrougarske i u njemu je opisano povampirenje Petra Blagojevića iz srpskog sela Kisiljevo, nedaleko od Požarevca.

Kult vampira postoji vekovima, a ova reč je, ujedno, jedina iz srpskog jezika, koju je u izvornom obliku prihvatio čitav svet.

Otkako je vampira, međutim, postoji i borba protiv njih. Beli luk, glogov kolac, bosiljak, amajlije, crveni konac, ali i ikone i krst, najpoznatija su "oružja" protiv vampira.

Ali ne i jedina. Naime, u nekim delovima Srbije postojale su i razne vrste bajanja protiv zlih sila. A za te vradžbine korišćeni su i noževi.

Jedan od takvih noževa, koji su pronašli naši naučnici, trenutno se nalazi u Etnografskom muzeju u Beogradu. Ovih dana, deo je izložbe o vampirima.

 

- U nedostatku više podataka, možemo da domišljamo za šta su korišćeni neki predmeti, pa je ovaj nožić možda služio za zasecanje pokojnika za koga se smatralo da je vampir. Bilo je i takvih slučajeva. Ovaj je, prema nekim izveštajima sa terena iz istočne Srbije, korišćen u bajanju. Vračare i bajalice u nekim selima još postoje, ali se o tome ne priča javno. Uz nožiće kojima se zaseca određeni predmet, i koji je stalni deo njihovog alata, dosta su se koristile i različite biljke. A sve u cilju da bi se nekome obezbedili zaštita, dobar rod u polju i berićet. Uvek je dvostruka uloga rituala - da se zaštitimo od demona i zlih sila i da obezbedimo dobar život u nekom periodu - objašnjava za 24sedam Saša Srećković, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju.

Jedan od zanimljivih delova izložbe je i glogovo trnje oko kovčega.

- Verovalo se da će glogovo trnje i trnje od kupine sprečiti mrtvaca da ustane iz sanduka, da krene po selu i pravi pakosti - pojašnjava naš sagovornik. 

24sedam TV

Sem ovoga, protiv vampira su se koristile ikone, sveta vodica, krst, i to je pod uticajem hrišćanstva.

- Sve se udružilo što je moglo kako bi se zajednica odbranila. Pa tako nešto iz paganskih vremena zajedno sa predmetima koji su iz hrišćanske tradicije koristi se u crkvi. Što ih više ima i što su raznovrsniji, to je bolje - navodi Srećković.

24sedam TV

Muzejski savetnik dodaje da je ono što vidimo u filmovima prilično različito od onoga što se zaista koristilo u narodu.

- U filmovima ima puno krvi koja pršti svuda oko vrata, ali u narodnom verovanju to nije bila suština vampira. Naravno, bilo je i toga, ali on je pre svega bio otpadnik od svoje zajednice. Uvek je tako smatran, dok je u savremenoj literaturi i na filmu tretiran mnogo bukvalnije i prizemnije - naglasio je Srećković.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam