Srpska heroina spasla putnika sigurne smrti: Ovako je izgledao podvig doktorke Milice na visini od 10.000 metara

Situacija da nekome pozli u avionu nije toliko retka, ali borba za život putnika koji leti nekoliko sati iznad okeana ne ostavlja bilo koga ravnodušnim. Pravu sreću imao je jedan 50-godišnjak, nakon što mu je pozlilo i našao se u sigurnim rukama doktorke Milice Vukičević iz Beograda, koja se zadesila na istom tom letu, vraćajući se sa poslovnog puta iz Bostona.

Doktorka Milica nije očekivala da će posle napornog poslovnog puta morati da spasava život na visini od deset hiljada metara.

- Vraćala sam se za Srbiju i prilično sam bila umorna, ali po nekom starom običaju nisam mogla da spavam tokom leta. Međutim, zaspala sam, a nekoliko sati pred sletanje probudio me je vrisak gospođe koja je bila negde iza mene u avionu. Kako sam se probudila iz nekog dubljeg sna, u tom trenutku, naravno, nisam znala šta se događa, bojala sam se da nije počeo avion da se ruši. Međutim, kroz koji sekund shvatila sam, okrenula sam se i ispred toaleta ugledala čoveka na podu - prisetila se doktorka, pa dodala:

- Hvala bogu, to se dogodilo ispred, a ne unutra, jer da je bio u toaletu verovatno bi se zaglavio. Čovek je bio svestan, komunikativan, ali izrazito bled i delovao je dehidrirano. Naravno, kao lekar pritekla sam mu u pomoć, predstavila sam se, a oko njega su već bile stjuardese koje su izvanredno bile obučene. One su mu već izmerile krvni pritisak, saturaciju, kiseonik, takođe srčanu frekvencu. Fizikalnim pregledom ustanovila sam da je reč o pacijentu koji je evidentno dehidriran, koji je u aritmiji u datom trenutku i koji je hipotenzivan, odnosno sa nižim vrednostima krvnog pritiska.

Doktorka kaže da nije imala strah, ali je adrenalin svakako bio prisutan.

- Više je to bilo uzbuđenje, zato što je to ogroman avion, prekookeanski let je bio u pitanju. Mi smo svi bili na podu zajedno sa pacijentom, tj. sa putnikom, i nekako se trudite da se sve to dobro završi i da uradite pravu stvar u pravom trenutku, da prosto pomognete čoveku. Tako da sam bila prilično uzbuđena posle svega toga, to mi je bio šok.

Kako je izgledao trenutak spasavanja?

- Razmišljala sam na koji način, kojim namirnicama, kojom tečnošću mogu da nadomestim nešto što eventualno njemu fali. Znači, veoma su mi bili bitni njegovi anamnestički podaci i neki grubi fizikalni pregled da vidim kako čovek izgleda. To su neke stvari koje lekara retko kada mogu da prevare. Na kraju se sve stabilizovalo, čak smo mu u tom trenutku uključili i kiseonik, zato što je na početku svega došlo i do pada saturacije kiseonikom.

Na sreću, sve se završilo na najbolji mogući način.

- On je bio vidno uplašen, pa smo se svi malo i našalili s njim, ne bismo li mu malo skrenuli te loše misli. Ja engleski zaista govorim odlično, meni ništa nije bilo problem u komunikaciji, ali sam sigurna da bi jezička barijera mogla da bude problem, naročito kada je potrebno da dobijete neke osnovne podatke od čoveka u smislu da li je nešto konzumirao, da li je pio, da li je jeo, čime se bavi, da li je lečen do sada. Znači, to su sve neke osnovne stvari koje uz jezičku barijeru teško možete da saznate.

Doktorka i van radnog mesta

Doktorka Milica navodi da ne bi volela da ikada ikome zatreba pomoć u avionu, ali ako do toga dođe, uvek će rado pomoći.

- Ono što je pozitivno jeste da čovek nije bio sam na letu, bio je sa suprugom, tako da verovatno u tim nekim situacijama supružnik, prijatelj ili neko ko je uz čoveka kome se to događa može da pomogne u toj komunikaciji. Ne bih volela da se nešto slično ponovi, volela bih da svi budu zdravi i srećni, da putuju. Ali, naravno, u bilo kakvoj sledećoj sličnoj situaciji, na isti način bih postupila. Mislila sam da ću posle jednog divnog boravka u bolnici u Bostonu - gde sam zaista imala čast da sa najvećim stručnjacima iz oblasti srčane insuficijencije sarađujem - moći da se malo odmoriim u avionu, pošto je zaista bio veoma naporan tempo. Međutim, eto, nekad prosto ne možete da planirate ni to.

- Meni je srce puno zato što sam uspela nekome da pomognem, i smatram da svaki lekar po nekom automatizmu mora da ima i tu empatiju i poriv da pomogne čoveku. Zato smo i, pretpostavljam, izabrali ovu profesiju - zaključila je doktorka Milica Vukićević.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam