Šta raditi sa odećom pokojnika? Poznati etnolog objasnio da li nošenje takve garderobe stvarno donosi lošu sreću
25.02.2025 | 19:48
Čak i ako niste sujeverni, jednostavno postoje oni koji se osećaju neprijatno zbog toga što im neko ponudi odeću pokojnika
Copyright Profimedia
Postoje ljudi u Srbiji koji su gadljivi na odeću pokojnika, ali i oni koji je ne bi obukli upravo zato što ju je nosio sada mrtav čovek.
Razna verovanja su razlog tome, ali čak i ako niste sujeverni, jednostavno postoje oni koji se osećaju neprijatno zbog toga što im neko ponudi odeću pokojnika.
Etnolog i antropolog Aleksandar Repajdžić kaže da sudbina odeće pokojnika zavisi od kraja do kraja u Srbiji.
- U srpskoj kulturi i narodnoj religiji sama odeća ima jako magijsko dejstvo. Košulja koja se daruje, pa odeća za dete koja se daruje i sve ostalo jesu u našoj kulturi magijski rituali. Odeća se daruje u raznim kulturama. Na primer, u vlaškoj kulturi se na 40 dana daruje pokojnikova odeća, a taj koji ju je primio predstavlja samog pokojnika na pomani, odnosno daći. Toga nema, na primer, u srpskoj kulturi - objašnjava on.
Kaže da odeća u narodnoj religiji kod Srba, ali i Vlaha, ima magijski aspekt, pa nije dobro sahraniti tuđu odeću s pokojnikom zato što se veruje da će ta osoba "biti zavezana", odnosno bolešljiva.
Šta raditi s odećom pokojnika
On je odgovorio i na pitanje šta raditi sa odećom pokojnika.
- Ili da se pokloni, ili nosite... Danas se garderoba kupuje na kilograme i mi smo deo potrošačke zapadne kultur,e a nekad to nije bilo tako. Nekad ste imali dva komada odeće, jedan za vašar, a drugi radni, i odeća je morala da se koristi. Ne može vam odeća ništa, to je autosugestivno, to je od čoveka do čoveka. Nikome ne može odeća da naud -, kaže on.
A šta sa cipelama?
Možda ima onih koji bi nosili garderobu, ali cipele pokojnika nisu baš nešto što se rado uzima. Razlog leži i u higijenskim razlozima, mada u srpskoj kulturi ne postoji neko verovanje šta raditi sa obućom pokojnih.
- Nema veze, to je proizvoljno. Ja bih to poklonio nekom iz svoje bliže okoline ko je bio blizak s pokojnikom, cenio ga, ili najbližoj rodbini. Slučaj u našoj kulturi jeste i da se nikom ne daje nego se čuva godinama, jer i na taj način i dalje verujemo da je on tu i da je duša vezana za neki predmet, a to su animistička verovanja koja su hrišćanizovana. Kao kad neko ne dira nečiju sobu u kojoj je neko provodio najviše vremena. Toga ima i u zapadnoj kulturi, to vidite u filmovima, nije to nešto što je vezano samo za nas... Ljudi se drugačije bore sa tugom - objasnio je sagovornik TV Prva.
BONUS VIDEO