Nasilje u porodici i zaštita privatnosti! Kako da žrtva bude zaštićena u medijima

Od početka godine u Srbiji je ubijeno 17 žena u porodičnom nasilju. Dve nedelje svakoga novembra posvećene su borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, ali i izveštavanju medija o tome. Gde je granica u brzom i objektivnom izveštavanju novinara i zaštiti privatnosti žrtve i njenih najbližih, za Jutarnji program govorile su Iva Savić iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, Maja Ljubičanović, portparolka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, major Bojana Otović Pjanović iz Uprave kriminalističke policije i novinarka Ana Manojlović.

Iva Savić iz UNDP-a navodi da se njihova organizacija već 20 godina bavi kontrolom malog i lakog naoružanja u jugoistočnoj Evropi i da je njihova misija podizanje svesti u široj javnosti o problemu nasilja u porodici, pogotovo vatrenim oružjem.

"To nam je bio prvi podsticaj, naša istraživanja su pokazala da je vatreno oružje najsmrtonosnije u kontekstu nasilja u porodici", rekla je Savićeva.

Novinarka RTS-a Ana Manojlović ističe da se u saradnji sa tužilaštvom i policijom može doći do razjašnjavanja nesuglasica kad je reč o načinu rada novinara prilikom izveštavanja.

Profimedia

"Shvatila sam da ima nade, to su ljudi od krvi i mesa, koji rade ozbiljan posao. Nerazumevanje se ogleda u tome što mi ne razumemo koja su njihova ograničenja na poslu, a oni ne razumeju šta novinari u toku dana moraju da isporuče", istakla je Manojlovićeva.

Navela je da se još jedan problem ogleda u tome što ne znaju svi predstavnici institucija kako funkcioniše nasilje u porodici, kao ni novinari.

"Ako budemo sarađivali i ako se budemo zajedno edukovali na tom polju, možemo da smanjimo broj ubijenih žena u Srbiji. To sad izgleda preoptimistično, ali nije. Zapravo je realno", rekla je Manojlovićeva.

Začarani krug saradnje policije i novinara 

Bojana Otović Pjanović iz Uprave kriminalističke policije ističe da su novinari policiji dobri saradnici, kako bi jedna žena naučila da prepozna kada je ušla u začarani drug i da je ona žrtva nasilja u porodici. Međutim, ta granica se ponekad pređe.

"Niz problema potiče od samog izveštavanja i neprofesionalnog odlaska na mesto događaja i iznošenja činjenica koje nisu proverene od više izvora. Žrtva se traumatizuje objavljivanjem fotografija zločina. Ono što je najbitnije, moramo da shvatimo da je ta žrtva, ukoliko nije preživala, ima članove domaćinstva", upozorava Otović Pjanovićeva.

RTS printscreen

Kada se dogodi nasilje, odnosno teško krivično delo, a to može da bude ubistvo ili njegov pokušaj, na lice mesta odmah izlaze zajedno sa policijom i državni javni tužioci, navodi Maja Ljubičanović, portparolka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

"Novinari u tom trenutku, iz mog iskustva, već imaju informaciju da se nešto dogodilo i ono gde greše jeste što odmah izlaze na lice mesta i tragaju za motivom. U tom trenutku mi najčešće ne znamo, i ako znamo ne možemo da spekulišemo u tom trenutku jer istraga može da pokaže i nešto drugo", rekla je Ljubučanovićeva i ističe da bi novinari trebalo da se uzdrže od senzacionalizma na samom početku, kada je izvršeno krivično delo.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: RTS