Preminuo Rade, beskućnik čija je sudbina potresla Srbiju: „Bar je umro dostojanstveno, ne na ulici kao pas“

Rade Drini (59), beskućnik koji je imao uznapredovali kancer pluća i trpeo nepodnošljive bolove, preminuo je juče posle šest dana boravka na Klinici za plućne bolesti UKC Srbije. On je zahvaljujući dobrim ljudima smešten u bolnicu i bar je stigao da umre kao čovek i sa ličnom kartom, kako bi mogao da bude i sahranjen.

Strašna sudbina čoveka iz Beograda koji je se od rođenja tumarao po domovima za nezbrinutu decu, a potom po prestoničkim ulicama, a za koju je javnost saznala iz teksta koleginice iz Vremena Jelene Jorgačević Kisić, koja je reagovala na objavu Ivane Radojičić iza zgrade u kojoj je Rade povremeno boravio, potresla je Srbiju.

Uz nekoliko poziva, a potom ogromno angažovanje Aleksandre Čamagić, gradske sekretarke za socijalnu zaštitu i Centra za socijalni rad Savski venac, kao i asist. dr Mihaila Stjepanovića, direktora Klinike za pulmologiju, Rade, koji nije imao nikakva dokumenta i koji je bio zarobljen u bedi i birokratiji, smešten je u bolnicu.

Jer Radetu je još godinu dana ranije ustanovljen metastatski rak pluća. Ali bez lične karte, a time i zdravstvene knjižice, nije mogao da se leči. Dr Stjepanović ga je životno ugroženog primio kao hitan slučaj, morao je da primi krv i dobije kiseonik, a Aleksandra Čamagić je pokrenula proceduru za dokumenta.

 

 

Službenici MUP stigli su Radetu da uruče ličnu kartu i zahvaljući tome biće i sahranjen. Da je nije postao bi, kao i ostali i pravno nevidljivi beskućnici, telo za vežbe na Institutu za anatomiju Medicinskog fakulteta. Ipak, Rade će biti sahranjen na groblju Zbeg o trošku opštine Savski venac.

Kad život podeli loše karte

Kažu da je Rade detinjstvo i ranu mladost proveo u Domu za nezbrinutu decu. Rečeno mu je da je njegova majka umrla nakon što ga je rodila. Neko vreme bio je u hraniteljskoj porodici, pa je ponovo vraćen u Dom.

Kada je Rade napunio 18 godina, našao se na ulici. Završio je dve godine Srednje saobraćajne škole i potom odustao od daljeg obrazovanja. Umesto školovanja morao je da zaradi za život. Da preživi. Prao je šoferšajbne na kolima, radio u luna parku, mahom prosio… Živeo je neko vreme i u takozvanom kartonskom naselju ispod Gazele, u kamp-prikolici koju mu je prijatelj pozajmio, preneo je portal Vreme.

O Radetu bi, kaže, kao i o svakom čoveku, moglo mnogo toga da se kaže – i da je drag i ljubazan, da ima umetničku crtu, da je vičan poslovima u kući, da ume da sasluša sagovornika. Sa druge strane, Rade je davno ispustio dizgine svog života iz ruku i pustio da život ide mimo njega…. Nažalost, izlaz iz problema našao je u alkoholu. To ga je koštalo mnogo, čak i kontakta sa članovima porodice.

– Da su stvari išle drugačijim tokom, da su mu podeljene drugačije karte, da se izborio za bolju „ruku“ možda bi sada bio čuveni umetnik. No, ni život ni Rade nisu umeli drugačije te je, umesto da otvara izložbe, otvarao boce sa alkoholom i sakupljao limenke…, navodi se u objavi na društvenim mrežama.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam