Pomoć studentima: Besplatna školarina biće i za studente koji imaju manje od 48 bodova

Ukoliko ostane slobodnih budžetskih mesta, kada se budu upisali studenti koji su ostvarili minimum 48 ESPB poena, onda će ona biti popunjena studentima koji nisu prešli prag za studiranje o trošku države, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

Rektorka Beogradskog univerziteta prof. Ivanka Popović, kaže da će  na fakultetima i ove školske godine biti finansiran isti broj budžetskih studenata kao i prethodne, a da je mogućnost da i studenti koji imaju manje ESPB bodova budu na budžetu “jedan vid pomoći Ministarstva”.

-Ti studenti neće imati status budžetskog studenta, ali neće plaćati školarinu ove godine. To je vid  pomoći Ministarstva prosvete i fakulteta studentima, koji zbog epidemije virusa korona možda nisu uspeli da ispune uslove za budžet u narednoj školskoj godini – rekla je rektorka na današnjoj sednici Senata.

Ministarstvo prosvete uputilo je još jednu preporuku Univerzitetu u Beogradu, a to je da studenti dobiju još jednu produženu godinu, ali se o toj preporuci Senat nije izjašnjavao i nije zauzeo jedinstven stav, te je na fakultetima ostalo da odluče kako će pomoći studentima.

Podsećamo, u septembru se vodila polemika da li će ove godine, zbog epidmenije virusa korona, biti smanjenja broja ESPB dodova za upis na budžet, ali ministar prosvete Mladen Šarčević najavljivao je drugo rešenje:

-Studentima ćemo pomoći preraspodelom budžetskih mesta. Oni kojima fali nekoliko bodova i koji bi u redovnim okolnostima izgubili budžet, sada će im biti omogućeno da studiraju o trošku države, ukoliko se ispostavi da broj budžetskih mesta na nekom fakultetu ne bude popunjen – naveo je tada ministar za medije.

 

Produžena godina pod znakom pitanja

Ministarstvo prosvete je Senatu uputilo i preporuku da studenti dobiju još jednu produženu godinu, ali se o toj preporuci Senat nije izjašnjavao, a kako je najavljeno, odluku će donositi fakulteti pojedinačno.

Copyright Tanjug/Sava Radovanović

Rektorka Popović je navela da Zakon o visokom obrazovanju predviđa da vreme trajanja studiranja može da bude dva puta duže nego vreme trajanja studijskog programa.

-Takođe, u jednom momentu je zakonski predviđena mogućnost da studenti koji rade studiraju tri puta duže, nego što je vreme trajanja studinja. To u praksi znači da student za studijske programe koji traju četiri godine može da studira osam, odnosno uz rad 12 godina. Sve više od toga bilo bi kršenje zakona – zaključila je ona.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam