Muslimani danas slave Ramazanski bajram: Jedan običaj izumire, a simbol je ovog praznika
02.05.2022 | 06:45
Tokom ovog praznika organizuju se i javne svečanosti i posete, a vernici razmenjuju poklone.
Copyright AP Photo/Emrah Gurel
Posle jednomesečnog posta, islamski vernici proslavljaju jedan od dva najznačajnija praznika – Ramazanski bajram. Predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Mevlud Dudić kaže da su dešavanja u svetu doprinela da se udaljavamo jedni od drugih, od svojih najrođenijih i komšija. Ističe da je ovaj praznik lepa prilika da se pokidane međurodbinske veze ponovo uspostave. Savetovao bih svim pripadnicima islama da makar ova dva, tri dana posvete se svojim porodicama i svojim familijama, poručuje Dudić.
Jutarnjom molitvom, Bajram namazom, završio se mesec Ramazana za islamske vernike.
- Sa željom da praznik provedu sa svojim najmilijima, a i ovoga puta ova bajramska poruka je bila u duhu ramazanskih aktivnosti, trajnog pozivanja na dobro, a odvraćanja od zla - naveo je Dudić.
Ističe da je u bajramskoj poruci govorio i o svetosti svakog čoveka – "da čuvamo dostojanstvo svakog čoveka, imajući u vidu da smo svi ljudi za zemljaskoj kugli braća od jednog oca i jedne majke".
- Od izuzetnog je značaja da vodimo računa o dostojanstvu svakog čoveka, posebno u ovim turbulentnim vremenima, vremenima sa mnogo izazova i iskušenja. Svakako da tragovi naših ramazanskih propisa i badeta trebali bi da budu prisutni u našim životima, životima svakog muslimana i nakon meseca Ramazana - poručuje Dudić.
Naglašava da će se pravi efekat ramazanskih propisa tek videti nakon meseca Ramazana i to je ono što se u islamskoj tradiciji naziva istikamet – istrajnost na činjenju dobra i dobrih dela.
Običaj je da danas islamski vernici tokom dana obilaze rodbinu, komšije i prijatelje.
- Nažalost toga je sve manje, nekada je to bilo baš u pravom smislu taj mehabet ili muhabet, druženje, potpomaganje, život jedni za druge bez obzira kojoj veri i kojoj naciji ko pripada - naveo je Dudić.
Ramazanski bajram uvek pada 1. ševala (10. mesec muslimanskog kalendara) i traje tri dana, a vernici ga smatraju "praznikom položenog ispita".
Tokom ovog praznika organizuju se i javne svečanosti i posete, a vernici razmenjuju poklone.
Posle molitve, muškarci posećuju groblja, prisećaju se svojih predaka i iskazuju im poštovanje. Potom obilaze porodicu, prijatelje i poznanike.
Bajramski ručak i poslastice koje se služe tokom praznika pripremaju se dan ranije.