"Bio je Vaskrs, a kombi sa telom mog brata kružio je naseljem, a onda su sreli moju majku"
09.04.2022 | 18:04
Iako su prošle 23 godine, Marko Marinković iz Kragujevca i Čačanin Dušan Ćirić ne zaboravljaju svog ratnog druga Nikolu “Džileta” Popovića iz Novog Pazara
Copyright Jelena Ćosin
Iako su prošle 23 godine, Marko Marinković iz Kragujevca i Čačanin Dušan Ćirić ne zaboravljaju svog ratnog druga Nikolu “Džileta” Popovića iz Novog Pazara koji je poginuo na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, prvog dana bitke na Košarama.
Kao i ranije, kada god su mogli, obišli su mu grob na pravoslavnom groblju u novopazarskom naselju Šestovo i sa njegovim rođacima i prijateljima zapalili sveće i evocirali uspomene na Nikolu, koji je zvanično druga žrtva ove bitke.
Oni su bili deo jedinice koja je u zoru 9. aprila sa tri borbena oklopna vozila (BOV) krenula u pomoć graničarima na Košarama. Do same karaule nisu mogli, dejstvovali su sa reona “plava zemlja”, a onda se po naređenju popodne uputili ka Đakovici kako bi dopunili municiju.
- U mestu Škoza naišli smo na “pincgauer”, koji je par sati ranije napadnut, čiji je vozač stradao, a komandant 53. graničnog bataljona Dušan Šljivančanin ranjen. Bio sam u prvom BOV-u koji je izgurao “pinc” sa puta, a u jednoj lakat krivini, nakon što smo mi prošli, drugi BOV je naišao na minu koja je eksplodirala, posle čega su iz zasede teroristi otvorili vatru na nas – priseća se Marko.
U eksploziji mine, ma licu mesta stradao je Popović, koji je u bovu bio na mestu punioca, a ranjeni su potporučnik Petar Mišić, vozač Žarko Stojković, vojnik Durko Osmanović, kao i komandant karaule Dejan Agočević.
- Sa Nikolom smo na Kosovu bili četiri meseca, od decembra, rame uz rame. Kakav je to dečko bio, hrabar, pravi delija. Dok smo živi biće u našim sećanjima i nećemo dozvoliti da bude zaboravljen – dodaje Dušan.
- Svi smo se ugledali na njega, bio je prvi u mnogim stvarima, sportu, druženju, izlascima, takav se više neće roditi u naselju, što govori i činjenica da ga se drugovi i dalje sećaju i prepričavaju zajedničke anegdote. Nisu ga zaboravili ni drugovi iz vojske, stalno zovu porodicu, svraćaju kad mogu, znači nam ta pažnja – kaže.
Predosećao da se neće vratiti
Na kraju poslednjeg odsustva Nikola je bratu i prijateljima, kao da je predosećao, rekao da se verovatno više neće nikada videti, a posebno su potresni detalji kako su saznali da je poginuo.
- Bio je Vaskrs, a kombi sa telom mog brata kružio je naseljem, tražeći našu kuću. Na ulici su sreli moju majku koja je, kada je videla mlade vojnike, krenula ka njima i pružila im uskršnja jaja govoreći da i ona ima sina Nikolu u vojsci. Nisu imali srca da joj kažu bilo šta, pa su produžili dalje i ispričali komšijama šta se desilo – priseća se Nenad.
On, ali i Nikolini drugovi, okupljeni u grupi “Prijatelji Petrove crkve u Rasu” pokrenuli su akciju da ulica u kojoj je živeo ponese njegovo ime.
- Sva procedura je završena, dobijene su sve dozvole, samo još čekamo da lokalna skupština to izglasa kako bismo na taj način sačuvali sećanje na njega i na njegovu žrtvu za ovu državu i ovaj narod – dodaje Nenad.
U naselju Deževski put nedavno je oslikan mural u njegovu, ali i čast Nasera Vučelja i Zorana Filipovića, koji su takođe poginuli tokom bitke za Košare.
Bonus video: