Što nam se truju deca? Više od 200 učenika imalo trovanje hranom u srpskim školama poslednjih godina

Šestoro učenika prvog razreda Ekonomske škole u Nišu otrovalo se za vreme velikog odmora brzom hranom iz kafića u blizini škole.

Prema saznanjima našeg portala, većina učenika imala je blage simptome, ali je jedna devojčica lošije reagovala.

- Petoro dece je imalo stomačne tegobe. Odmah smo pozvali Hitnu pomoć, koja se pojavila nakon 10 minuta. Deca su navela da su jela u obližnjem kafiću prekoputa škole - rekla je Milica Stevanović, školski pedagog.

24sedam/Maja Kostić

Iako su deca prošla s lakšim simptomima, ovaj slučaj nikako nije usamljen, a poslednjih nekoliko godina pozivi koje primaju dečje klinike sve su češći.

Doktor Georgios Konstantinidis iz Udruženja pedijatara Srbije za 24sedam je objasnio koja bakterija najčešće izaziva trovanje i mučnine, ali i koja hrana bi trebalo da se izbegava.

- Trovanje kod dece izaziva bakterija stafilokoka, to je direktno trovanje hranom. Najčešće se prenosi prljavim rukama, a u kliničkoj slici dominiraju povraćanje i ponekad proliv. Povraćanje počinje ubrzo nakon što su deca konzumirala te zaražene namirnice. Uzroci povraćanja i dijareje mogu biti i drugi - kaže dr Konstantinidis za naš portal.

On objašnjava da trovanje najčešće može da izazove hrana koja nije pripremljena od svežih namirnica.

- Hrana ne može dugo da stoji i ona koja se ne priprema sveža može biti uzrok trovanja. Može da bude i zaražena rukama onoga ko je pripremao tu hranu. Hrana koja nije pripremljena sveža najčešće je već termički obrađena i mala je verovatnoća da se dete otruje. Ali ukoliko je nešto kontaminirano spolja rukama, a to su najčešće sendviči, salame, druga brza hrana i sladoled, onda dolazi do problema - objašnjava dr Konstantinidis.

24sedam/Katarina Mihajlović

On ističe da su simptomi trovanja uglavnom blaži i ništa više od povraćanja i dijareje, ali da može biti izuzetaka.

Trovanje hranom je posebno često tokom letnjih meseci i, kao što je i u Nišu bio slučaj, najčešće se dešava u uslovima kolektivnog smeštaja, u vrtićima, školama, na đačkim ekskurzijama i u restoranima brze hrane.

Deca svih uzrasta mogu da budu ugrožena, a posebno je opasno kada su u pitanju mala deca i odojčad, kao i ljudi sa slabim imunitetom. Tada je trovanje hranom mnogo više od bezazlenog problema. Pored pomenute bakterije, moguće je i trovanje salmonelom, bakterijom koja se razmnožava u sirovom živinskom mesu i jajima.

Beograd - 149 dece otrovalo se špagetama

Gradskom zavodu za javno zdravlje prijavljeno je 149 dece sa stomačnim tegobama iz četiri beogradske osnovne škole u oktobru 2017. godine. U Tiršovoj je tada primljeno sedmoro dece.

Epidemiolog Slavica Maris je tada izjavila da su deca imala simptome zaraznog trovanja hranom i da su dominirali povraćanje i tečne stolice, ali je u pitanju bila blaža klinička slika.

Reč je o deci iz škola „Vojvoda Mišić“, „Radojka Lakić“, „Braća Baruh“ i „Veljko Dugošević“.

Nova Varoš - 50 dece otrovalo se brzom hranom iz restorana u blizini škole

Devetnaest srednjoškolaca iz Nove Varoši, učenika prvog i drugog razreda, u junu 2019. godine zadržano je na bolničkom lečenju u Prijepolju i Užicu zbog simptoma trovanja hranom.

Svi oni su tada jeli jela sa roštilja sa majonezom kupljena u jednom improvizovanom objektu brze hrane koji se nalazi u neposrednoj blizini škole. Nakon kontrole sanitarne inspekcije objekat gde su đaci kupili hranu zatvoren je jer nije ispunjavao osnovne higijenske uslove za rad.

Domu zdravlja u Novoj Varoši javilo se 50 pacijenata, od kojih je dvadeset troje upućeno na bolničko lečenje, a njih 19 je zadržano.

Profimedia

Aranđelovac - 20 đaka otrovalo se užinom koju su kupili u školskom dvorištu

U Osnovnoj školi "Sveti Sava" u Aranđelovcu u oktobru prošle godine otrovano je oko 20 učenika. Obrok koji su svi jeli bili su piletina i kroasan.

Bolnica u ovom gradu tada se napunila decom, a lokal je zatvorila sanitarna inspekcija.

Roditelji otrovane dece su tada rekli da su mališani prvo povraćali u školi, a onda i na putu do kuće. Deca su završila kod lekara sa istim simptomima - povraćanjem, dijarejom i temperaturom.

Kasnija anliza pokaza je prisustvo enterobakterije u hrani koju su učenici jeli.

U mnogim državama Evrope zabranjena je nezdrava hrana u blizini škola, pa tako u Rumuniji više ne smeju da se prodaju hamburgeri, pice, čipsevi i druge slane i slatke grickalice koje spadaju u nezdravu hranu. Tako je i u Londonu još pre pet godina objavljena zabrana za kioske brze hrane u krugu od 400 metara od škola.

Ta mera, u okviru Plana za London, predviđa da svi novi fast-fud restorani, uključujući i one u kojima se prodaju pržena piletina, pica, kao i riba i pomfrit, moraju da se obavežu da će da ispunjavaju minimum standarda zdrave hrane pre nego što dobiju dozvolu za rad.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam