Bitka kod Drlupe: Vatreno krštenje srpskih ustanika, i boj posle koga nije bili povratka!
24.02.2022 | 05:55
Karađorđevu pratnju su činili viđeniji ljudi i najvažniji komandanti, dok je Aganlijinu pratnju činilo oko 20 izabranih starijih Turaka
Copyright Wikipedia
Na današnji dan odigrala se Bitka kod Drlupe, prvi veći sukob u Prvom srpskom ustanku između srpskih ustanika predvođenih Karađorđem i dahija predvođenih Anganlijom, koji je važio za najpomirljivijeg među dahijama.
Aganlija i oko 400 janičara pošli su na sastanak s Karađorđem pod izgovorom da će da pregovaraju, a u stvari su nameravali da napadnu ustanike.
Karađorđevu pratnju su činili viđeniji ljudi i najvažniji komandanti, dok je Aganlijinu pratnju činilo oko 20 izabranih starijih Turaka.
Srpski ustanici, svesni zamke koju su Turci spremali, odmah su ih napali. Aganlija je ranjen u nogu, a Stanoje Glavaš u glavu. Okršaj se okončao pobedom srpskih ustanika, i to je bio znak za opšti ustanak Srba protiv Turaka.
Svedočanstva govore da je taj februar bio nezapamćeno hladan, te da zbog hladnoće i snega ni oružje nije radilo kako treba.
Posle bitke ustanici su se razišli po Šumadiji, a Karađorđe je uspostavio čvrstu saradnju sa ustaničkim komandantima nahija Beogradskog pašaluka.
Dahije su se obratile okolnim pašama za pomoć, ali su ih odbili svi osim Pazvanoglua, koji je i sam bio odmetnik. Aganlija se ponižen vratio u Beograd.
Boj na Drlupi bio je vatreno krštenje u borbi ustanika sa dahijama, za koje je pašaluk bio izgubljen. Dahije uskoro beže Dunavom na Adu Kale, gde ih je sa svojom četom pohvatao Milenko Stojković i potom pobio avgusta 1804. godine, a njihove glave zatim poslao u Beograd, pa u Istanbul.
Bonus video