Imuni na koronu, dar ili "prokletstvo"? Otkrivamo zašto se pojedinci neće zaraziti, a šansa da se to ipak desi je jedan u milion!
18.02.2022 | 22:25
Naučnici sa Medicinskog fakulteta u Beogradu sproveli su veliko istraživanje kako bi otkrili na koji način kovid utiče na bolest i ko ima veće šanse da oboli
Copyright Profimedia
Verovatno ste se barem jednom tokom pandemije zapitali kako se "baš on/a nije zarazio"?
E pa odgovor je vrlo jednostavan - imuni su!
Iako retka pojava, moguća je, objašnjava prof. dr Goran Brajušković, istaknuti molekularni genetičar i predavač na Biološkom fakultetu u Beogradu.
- Definitivno postoje osobe koje su imune na zaražavanje. Uzrok još nije poznat odnosno još nije identifikovana genetička varijanta, ali je u pitanju izmena redosleda nukleotida u DNK, koja dovodi do “rezistencije” na virus. To je najverovatnije genetička varijanta u genu za receptor preko koga se virus vezuje za naše ćelije. Sasvim je sigurno da je ova genetička varijanta relativno retka - objašnjava profesor i dodaje:
- Za HIV virus je identifikovana genetička varijanta u receptorima T4 ćelija koje nosioce štite od zaražavanja HIV virusom. Broj tih osoba je relativno mali a verovatno je isti slučaj sa kovidom.
Dr Brajušković ističe da se ta imunost na kovid može jedino neutralisati promenom načina ulaska virusa u ćeliju.
- U slučaju da virus promeni način ulaska u ćeliju, što je skoro nemoguć scenario, tada imune osobe postaju osetljive na infekciju. Tokom pandemije HIV virusa koja traje decenijama put ulaska virusa u naše ćelije nije promenjen.
Šta sve "radi" u korist odbrane od korone?
Naučnici sa Medicinskog fakulteta u Beogradu sproveli su veliko istraživanje kako bi otkrili na koji način kovid utiče na bolest i ko ima veće šanse da oboli, a rezultati su pokazali da od genetike pojedinca i otpornosti organizma zavisi kako će čovek odgovoriti na bolest.
Pacijenti sa kovidom koji su nosioci genotipa sa nižom aktivnošću antioksidantnih enzima i posledično manjim antioksidantnim kapacitetom imaju veću podložnost za nastanak kovida, kao i viši nivo pokazatelja zapaljenja i koagulacije, pokazalo je ovo istraživanje koje je sproveo naučni tim Medicinskog fakulteta u okviru Specijalnog programa istraživanja kovida.
Otpornost organizma, imuni odgovor, DNK predispozicija, pa i krvna grupa, mogu biti odgovorni kada je odbrana od korone u pitanju. Primera radi, kada je krvna grupa u pitanju neka istraživanja iz Kine, Italije, Španije pokazala su da je krvna grupa „A“ najpodložnija zaražavanju, a da je „nulta“ otpornija. Međutim, jedno istraživanje sprovodi se i u Srbiji, čije je rezultate prepoznala i Svetska zdravstvena organizacija, a tiče se povezanosti DNK i korone.
Korona će slabiti
Kada je reč o samom trajanju koronavirusa, dr Bajušković ističe da ne veruje da će virus, ali kapacitet ka mutiranju nije beskonačan, tako da će i ovoj pandemiji jednog dana doći kraj.
- Niko ne može sa sigurnošću reči kada će pandemiji doći kraj, ali se nadamo da će tokom proleća da slabi, jer je i prokuženost veća - rekao je prof. Brajušković.
Da je situacija trenutno svakako neprediva, mišljenja je mikrobiolog, prof. dr Nada Kuljić-Kapulica, ali kako kaže ukoliko se ovaj virus bude u budućnosti ponašao poput ostalih korona virusa kojih je ukupno četiri, njegova najveća jačina biće tokom zimskog perioda.
Ona dodaje da je jako teško predvideti u kom pravcu će sada virus ići ali kaže da je ovo neka najperspektivnija prognoza.
- Teško je to predvideti zato što nam je ovaj virus pravio svakakva iznenađenja, ali u svakom slučaju to je neka najperspektivnija prognoza, da će cirkulisati kao što već cirkuliše među ljudima, da će davati blažu bolest poput ostalih korona virusa, i da će povremene izazivati teže ili lakše bolesti i da će ga najviše biti upravo u ovom periodu - kaže dr Kapulica.