Postoje stanja kada ni respirator ne pomaže: Da li je ovo okončalo život devojčice (16) iz Sevojna?

Devojčica Anđela Petrović (16), iz Sevojna, koja se četiri meseca borila s kovidom i bila na respiratoru u Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", preminula je 11. januara. Devojčica je 130 dana bila na respiratoru, a dr Tatjana Radosavljević objašnjava kako veštačka ventilacija utiče na organizam.

Načelnica dečje pedijatrije u užičkoj bolnici dr Dara Savić Božović rekla je da je devojčica u septembru dobila mononukleozu i da je imala upalu grla, ali da je test pokazao da je negativna na koronu.

- Lečena je antibioticima, ali to joj nije pomoglo, jer joj se stanje početkom oktobra pogoršalo. Tada se na testu pokazalo da je pozitivna na koronu, koja ju je savladala jer je njen imuni sistem potpuno pao usled bolesti koju je već imala. Dobila je obostranu upalu pluća. Bila je na kiseoničkoj potpori i stabilna dok joj saturacija kiseonika nije naglo pala i stanje joj se pogoršalo - kazala je dr Dara Savić Božović.

Kako je dodala, upala pluća bila je još ozbiljnija, pa su nesrećnu devojčicu odmah poslali na Institut za majku i dete u Beogradu, gde je smeštena na odeljenje pulmologije.

- U početku je bila stabilno, ali je posle toga bila u veštačkoj komi i na mehaničkoj ventilaciji. Čas joj je bilo bolje, čas gore. Na kraju, njen mali organizam nije mogao da se izbori. Korona joj je pojela pluća - rekla je doktorka.

Ko završava na respiratoru?

Poznato je da korona razara pluća, te da mnogi pacijenti završe sa veoma teškom upalom. Neki moraju biti priključeni na kiseonik, pa i na respirator. Najčešće su to pacijenti koji imaju kombinovane bolesti i stariji ljudi, ali vidimo da je kovid nemilosrdan i da uzima i mlade živote. Dr Tatjana Radosavljević objašnjava za 24sedam u kakvom je stanju organizam u trenutku kad tim lekara odlučuje da ga priključi na respirator.

- Pacijenti se stavljaju na respirator kada su njihova pluća izbačena iz funkcije, konkretno kad pacijent ima obostranu upalu pluća i nema plemenitu plućnu površinu. To su takozvana veštačka pluća. Pacijenti se stavljaju na respirator da bi se mišići zaštitili od trošenja i da bi, istovremeno, organizam dobijao dovoljnu količinu kiseonika. Respirator diše za pacijenta - kaže pulmolog dr Tatjana Radosavljević.

AP Photo/Francisco Seco

U zavisnosti od toka bolesti, postoje dve mogućnosti - povoljna i manje povoljna. Pre kovida, smrtnost pacijenata priključenih na respirator bila je 50 odsto. S pojavom kovida ona je mnogo veća i iznosi, prema nekim mišljenjima, i do 70 odsto.

- Ukoliko na svu primenjenu terapiju organizam počne da se oporavlja, stiču se uslovi da se pacijent skine sa respiratora. Ukoliko tih uslova nema, s vremenom organizam slabi i događa se smrt. Sve zavisi od same bolesti. Napominjem da postoje ljudi koji i po nekoliko meseci budu na respiratoru pa uspeju u tome da pluća počnu da im ozdravljuju. Respirator ništa loše ne čini plućima, samo im pomaže - ističe dr Radosavljević.

Bela pluća uništila mnoge

Doktorka dodaje da ako se klinička slika pacijenta ne popravlja, ako ta bela pluća ne ozdravljuju, odnosno ne vraćaju se u normalu, to znači da ih je virus potpuno uništio. Koliko god nekoga držali na respiratoru, u toj situaciji to ne može da pomogne. Pošto je kovid bolest koja utiče i na druge organe, tada se javljaju i nove komplikacije.

- Respirator služi da pomogne, ali preživljavanje s kovidom je mnogo manje nego ranije, kada je i samo po sebi bilo malo, tih 50 odsto, kao što smo već rekli. Ipak, ukoliko se organizam uz pomoć lekova bori sa kovidom, respirator je tu samo da pomogne - ističe dr Tatjana Radosavljević.

Zoltan Balogh/MTI via AP

Kako objašnjava, prilikom priključivanja na respirator u odnosu na trenutnu kliničku sliku postave se određeni parametri na aparatu. Cilj je da se održava stabilna vrednost kiseonika. Ponekad i saturacija kod priključenih na respirator bude vrlo visoka.

- Postoje i druge komplikacije kovida – smetnje na srcu, stvaranje trombova, otkazivanje bubrega i drugih organa, sve to se dešava. To se ne može rešiti respiratorom. U tim, terminalnim, odnosno krajnjim fazama kovida dolazi do izumiranja jednog po jednog organa. Ovo govorim kako bi se razumelo da ljudi mogu, iako su na respiratoru, da preminu od srčanih, moždanih i drugih problema. U pitanju je težina bolesti. Respirator kao aparat je veoma koristan i on spasava živote, ali nije svemoguć, pogotovo jer je kovid bolest koja ne zahvata samo pluća već i druge organe - pojašnjava srpski pulmolog.

Tim doktora prati intubirane pacijente

Kod pacijenata koji se nalaze na respiratoru rade se acido-bazne analize. Respirator vodi čitav tim doktora, koji prate ne samo količinu kiseonika u krvi, već i količinu ugljen-dioksida, ali i kiselost krvi.

- Timove koji vode pacijente na respiratoru čine vrlo stručni ljudi koji kontrolišu da pacijent, uz sve ostalo što dobija, ima i priliv kiseonika u krv, ali i da je kiselost krvi na zadovoljavajućem nivou. Takođe, ti timovi vode računa i o sistemu zgrušavanja krvi, pa se mora napomenuti da je rad na respiratoru mnogo komplikovan i da se obavlja u intenzivnim negama, a rade ga anesteziolozi i specijalno obučeni pulmolozi, kao i posebno obučene medicinske sestre - kaže dr Radosavljević.

Tanjug/Zoran Žestić

Samo 30 odsto ljudi, čak i zahvaljujući timovima stručnjaka, uspeva da pobedi bolest, jer pluća ostaju bela, nikako se ne oporavljaju, a istovremeno se u većini slučajeva događaju promene i na drugim organima i jednog momenta dolazi do smrti.

- Na respiratoru se pluća svakodnevno sniimaju, po potrebi i više puta. Osnovni cilj je da se stanje pacijenta što pre popravi. Ako se bolest popravlja i ako pluća napuštaju belu boju i postepeno se vraćaju u crnu, onda ima šanse da se pacijent skine sa respiratora. Pored snimanja pluća, svakodnevno se uzima krv i rade gasne analize. Pacijent na respiratoru je pacijent tima lekara - ističe dr Radosavljević.

I mala Anđela Petrović je bila pacijent čitavog tima lekara iz Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić". Mesecima su se vrsni lekari borili za život ove devojčice, ali njena bela pluća nisu mogla da se oporave. Iako je na trenutke delovalo da joj je bolje, stanje bi se potom brzo pogoršavalo. Zahvaljjući respiratoru, Anđelin organizam je mehanički disao i unosio kiseonik i ostale gasove punih 130 dana. Ipak, ni to nije bilo dovoljno. Korona je pobedila.

Bonus video 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam