Prodisala Srbija! Vazduh nikad nije bio čistiji, evo šta se promenilo
12.01.2022 | 12:03
Uprkos potrebi za pojačanim grejanjem, parametri vazduha su pokazali da ovih nije bilo značajnog aerozagađenja
Copyright 24sedam/Katarina Mihajlović
Pored toga što je sneg uneo malo radosti, čini se i da je privremeno rešio problem zagađenosti vazduha. Naime, iako s padom temperature raste potreba za pojačanim grejanjem, današnji i jučerašnji podaci ne pokazuju značajno veća zagađenja. Štaviše, rezultati Agencije za zaštitu životne sredine bolji su nego kada nije grejna sezona.
Izgleda da se sneg ponaša kao "prirodni, odbrambeni mehanizam", a Andrej Šoštarić iz Zavoda za javno zdravlje objasnio je za 24sedam o čemu je tačno reč.
- Sneg je, poput vetra i kiše, prirodni prečišćivač. Štetne čestice se lepe za pahulje i padaju na zemlju. Zato imamo manje zagađenosti - objašnjava Šoštarić.
Prema njegovim rečima, te opasne čestice najčešće oslobađaju kućna ložišta, gde se sagoreva čvrsto gorivo - ugalj, drva, plastika...
- Nije lako preći na energetski efikasnija ložišta. Svako bi voleo struju "na klik", grejanje na gas, ali to je malo teže izvodljivo. Možda ako država pomogne nekim subvencijama za kupovinu novih peći. Ono što možemo da preduzmemo jeste to da se ne parkiramo u žutoj traci, da ne usporavamo saobraćaj, jer je potrošnja goriva najveća zbog tog "stani – kreni". Možete da idete peške ili biciklom na posao, ili da koristite gradski prevoz – naglašava Šoštarić.
Šta su PM čestice?
Zagađivači vazduha dele se na dve grupe: prvu u koju spadaju gasovi, i drugu, koju čine PM - 10 i PM - 2.5 čestice.
Kako, za 24sedam, objašnjava pulmolog Tatjana Radosavljević, u pitanju su vrlo opasni aerozagađivači.
- U prvu grupu spadaju sumpor-dioksid, azot i oksid-ozon. Oni su vrlo opasni aerozagađivači. Kada se uvežu s maglom, stvaraju ozbiljne kiseline koje izazivaju kijanje, gušenje i žarenje u očima - objašnjava pulmolog.
Za razliku od njih, čestice PM-10 i PM-2.5 ostavljaju dugotrajne posledice po zdravlje. To je omogućeno činjenicom da sa svojih manje od 10 mikrometara uspevaju da prodru do najsitnijih delova organizma.
- Ove štetne čestice mogu da dođu do najsitnijih delova pluća, a dalje se šire kroz krv. Ne mogu odmah napraviti problem, ali imaju dugogodišnje posledice po zdravlje i mogu da izazovu karcinom pluća - dodaje Tatjana.
Prihvatljive vrednosti
Radi poređenja, ljudska dlaka široka je oko 100 mikrometara, dok je, kao što smo gore pomenuli, čestica PM-10 manja od 10 mikrometara. Smatra se da ukoliko je koncentracija zagađujućih čestica po kubnom metru vazduha do 50 mikrograma vazduh je prihvatljiv, a iznad te vrednosti on je zagađen.
Zbog posledica izloženosti zagađenju, najugroženiji su deca, trudnice i stariji.
- Najbolje je ne izlaziti iz kuće kada je veliki stepen zagađenosti, ali to nije uvek moguće. Zato je potrebno nabaviti nano-maske, ali one se isključivo mogu pronaći preko stranih sajtova - ističe pulmolog.
Zabrinjavajući podaci
Aerozagađenje nije, kako se smatra, prisutno samo u nekoliko prethodnih godina, nego je u poslednje vreme počelo da se prati, objašnjava Tatjana.
Ona ističe da uprkos težnjama sugrađana da se sa zagađenjem izbore uz kućne prečišćivače, oni koji zaista nešto mogu da učine veoma su skupi.
- Smatra se da je 6.000 ljudi, što od aerozagađenja, što od posledica aerozagađenja, preminulo u prethodne četiri godine. To su podaci Svetske zdravstvene organizacije - zaključuje Tatjana Radosavljević.
Još jedan od problema koje stvara zagađenje u kombinaciji s maglom su i mnogobrojne saobraćajne nesreće.
Stručnjaci savetuju da se drži propisano odstojanje i smanji brzina kretanja vozila, jer je na auto-putevima Srbije za tri godine poginulo 250 ljudi, od čega njih 20 samo u dva lančana sudara izazvana maglom i paljenjem njiva.