Svetska banka smanjila prognozu rasta Srbije zbog rata na Bliskom istoku

Vodeći ekonomista za Zapadni Balkan u Svetskoj banci Ričard Rekord predstavio je danas u Beogradu Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan prema kome je prognoza privrednog rasta Srbije za ovu godinu smanjena sa 3,0 na 2,7 odsto, a u 2027. godini sa 3,1 na 3,0 odsto, zbog globalne neizvesnosti i posledica konflikta na Bliskom istoku.

Stručnjaci SB ističu da je napredak Srbije na polju makroekonomije nesporan i ta međunarodna finansijska institucija prognozira da će privredni rast Srbije u 2028. godini ubrzati na 4,0 odsto.

Takođe u SB očekuje da će inflacija u Srbiji do kraja ove godine dostići šest odsto ili nešto malo preko šest odsto, a da će se od sledeće godine vraćati u granice cilja Narodne banke Srbije od 3±1,5 odsto.

"To je trenutno viđenje cene energenata i kako može da pogura domaću inflaciju. Naravno to može sve da se promeni ako međunarodna tržišta se pokažu otpornija na šokove na Bliskom istoku. Prognoze iznete u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan pokazuju da će kombinovani privredni rast zemalja ZB dostići 2,8 odsto u 2026. što je 0,3 procentna poena ispod prethodnih projekcija. Očekuje se skromno ubrzanje rasta na ZB na 3,2 odsto u 2027. godini i na 3,7 odsto u 2028. godini, rekao je Rekord.

Usporava rast Zapadnog Balkana

Rekord je rekao da privredni rast Zapadnog Balkana usporava i da će rast zemalja ZB ostaće usporen tokom 2026. i 2027. godine, pod uticajem efekata konflikta na Bliskom istoku, uporne inflacije i pojačane neizvesnosti. Viši makroekonomista za Srbiju u Svetskoj banci Lazar Šestović predstavio je deo izveštaja za Srbiju u kome se navodi da će očekivani privredni rast Srbije u 2026. godini biti 2,7 odsto.

Kako je navedeno, rast je usporen, odražavajući niže privatne investicije i negativan doprinos neto izvoza, dok su rizici pojačani u kontekstu konflikta na Bliskom istoku, što utiče na eksternu tražnju, uvozne cene energenata i sentiment investitora. Rast će se, kako se očekuje, oporaviti i kretati oko tri - četiri odsto u narednim godinama. Privredni rast Srbije malo će porasti u 2026. na 2,7 odsto, nakon što je izgubljen zamah u 2025. zbog niza domaćih i eksternih događaja, navodi se u izveštaju.

"Ostavka premijera i sporo formiranje vlade, politički protesti, sankcije protiv Rusije u naftnom sektoru i još jedna loša poljoprivredna sezona dovele su do sporijeg od očekivanog rasta u 2025. Ova dešavanja takođe su doprinela padu neto priliva SDI za oko 50 odsto u evrima. Privatna potrošnja je ostala otporna, zbog rasta zarada i potrošačkih zajmova. Stopa nezaposlenosti se stabilizovala na oko 8,7 odsto, ali uz stopu nezaposlenosti među mladima od preko 23 odsto, zbog nesklada između veština i potreba, kao i ograničene ponude radnih mesta za osobe koje tek stupaju na tržište rada", navodi SB.

Šestović je rekao da su u 2025. i početkom 2026. plate u Srbiji snažno povećane.

"Što se tiče plata u javnom sektoru vidimo da je i dalje prisutan problem da su one nominalno veće nego plate u privatnom sektoru. Drugi problem koji se krije u prosečnoj zaradi jeste da imamo veliko raslojavanje - imamo veliki broj ljudi i sa dosta velikim ali i sa niskim zaradama da jedva pokrivaju potrošačku korpu, tako postoji velika nejednakost", rekao je Šestović. Kaže da su penzije dosta povećane i da se usklađuju po zakonu i onim što je predviđeno budžetom. Kako je rekao, to nije značajan fiskalni rashod koji ugrožava planove za izvršenje budžeta.

U SB očekuju da će Srbija nastaviti da smanjuje udeo svog javnog duga u BDP-u i da će kurs dinara ostati stabilan i ističu da Srbija ima veoma visoke devizne rezerve i da tu neće biti problema.

Šestović o rejting agencijama

Na pitanje o rejting agencijama, Šestović je rekao da ne očekuje značajnije promene kada je reč o postojećem kreditnom rejtingu Srbije jer nema bitnih promena koje bi mogle da utiču na njihove odluke. On je po pitanju priliva investicija rekao da je Srbija ranije imala zaista velike strande direktne investicije koje su iznosile oko pet, šest odsto BDP-a i da smo se sada vratili na nivo nešto veći od tri odsto.

"To je nivo koji je karakkterističan za zemlje našeg reiogna, tako da taj pad nije dramtičan, ali to jeste manje nego pre za Srbiju. Očekujemo da se veći priliv SDI vrati u budućnosti na prehtodne perode, pošto Srbija ima puno prilika za grinfild i braunfild investicije. Ipak, za rast Srbije su ključne domaće privatne investicije", naveo je Šestović.

Kaže da je opterećenje za privrednike u Srbiji početak primene CBAM mehanizma za ugljenik od pocetka ove godine, što utiče na proizvodnu čelika, struje, veštačkog đubriva i aluminijuma i poručio da toj regulativi treba što pre da se prilagodimo.

Potrebne strukturne reforme

Stručnjaci SB ukazuju da je potpuni prelazak na tržišnu privredu zahteva strukturne reforme - ne samo radi ubrzanja rasta i približavanja Srbije zemljama sličnih karakteristika u EU, već i za stvaranje inovativne, inkluzivne i globalno konkurentne ekonomije, koja obezbeđuje prosperitet svojim građanima.

Ove reforme podižu kvalitet institucija i daju bolji poslovni ambijent, što se može videti u zemljama koje su izbegle zamku srednjeg dohotka, kažu u SB. Privreda Srbije bi, na srednji rok, trebalo da raste po stopi od tri do četiri odsto. Negativni rizici, kako je navedeno, odnose se na državna preduzeća koja se suočavaju sa problemima, nedostatak napretka u primeni sledeće faze strukturnih reformi, kao i na pojačanu globalnu i domaću neizvesnost.

Inflacija će, kako se očekuje se, ostati povišena tokom 2026. delom zbog očekivanog efekta konflikta na Bliskom istoku na cene energenata, ali će na srednji rok ostati u okviru ciljanog raspona. Fiskalna politika u 2026. trebalo bi da uglavnom bude pod kontrolom, ukoliko se pokaže da su mere za ublažavanje energetske krize privremene ili budu neutralisane merama na strani potrošnje.

Stanovništvo Zapadnog Balkana, prema ovom izveštaju, stari brže nego bilo gde u Evropi, upozorio je Ričard Rekord.

Prema procenama Svetske banke, tokom naredne decenije najmanje jedna od pet osoba u regionu biće starija od 65 godina. U međuvremenu, radno aktivno stanovništvo, uključujući i fakultetski obrazovane i fizičke radnike, u potrazi su za boljim platama i perspektivama u inostranstvu.

Kako je rekao, paradoks je da se nestašica radne snage oseća u ključnim sektorima iako je mnogo ljudi isključeno iz radne snage ili su jednostavno odustali od traženja posla. Izveštaj ukazuje i na nedovoljno iskorišćen kapital: žene, mlade i ostale koji žele da rade, ali se suočavaju sa preprekama za ulazak na tržište rada. Ukoliko bi stopa učešća radne snage bila ista kao u uporedivim zemljama Evropske Unije, to bi značilo dodatnih 2,8 miliona raspoloživih radno sposobnih stanovnika. Samo uključivanjem više žena u radnu snagu, godišnje stope rasta porasle bi za 0,35 procentnih poena.

Rad bi, prema navodima izveštaja, trebalo učiniti atraktivnijim izborom, počevši od poreskih i propisa o socijalnim beneficijama, zbog kojih je u mnogo slučajeva ostanak kod kuće finansijski bezbedniji izbor. U većini zemalja Zapadnog Balkana, na primer, prijavljivanje bilo kakvog prihoda od rada istovremeno diskvalifikuje pojedince iz programa beneficija za siromašne, čineći zaposlenje finansijskim rizikom umesto nagradom. Takođe se ističe i potreba za priuštivom negom dece i starih, boljim obukama za rad, kao i radnim mestima koja nude realnu fleksibilnost i adekvatne uslove rada, uključujući i za onlajn radnike.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Tanjug