Ima li zamene za Ormuski moreuz: Svet ulazi u energetsku neizvesnost

Oko 30 odsto svetske nafte i 20 odsto gasa prolazi kroz Ormuski moreuz, i to je količina koja se ne može lako nadomestiti. Uglavnom su te količine nafte i gasa namenjene tržištu jugoistočne i istočne Azije, ali će se zatvaranje Ormuza osetiti u čitavom svetu, kaže za Sputnjik stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

Zatvaranje Ormuza najviše utiče na Indiju i Kinu, a tek potom na Evropu. Kada je reč o nafti, poglavito pogađa Indiju i Kinu, dok kada je reč o gasu – posledice su izraženije po Evropu. Pre svega će kineska i indijska privreda biti na udaru, navodi Zdravković.

Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu, ali naš sagovornik objašnjava da tamošnja infrastruktura nije dovoljno razvijena, dok je sama nafta specifična za preradu. U kratkom, pa čak i srednjem roku, nemoguće je zameniti naftu iz Persijskog zaliva venecuelanskom.

Koje su alternative? Ako govorimo o evropskom kontinentu, o tome je, prema njegovim rečima, trebalo ranije razmišljati, pre svega kada je reč o gasu. Odustajanje od ruskog gasa sada će imati velike reperkusije ukoliko rat potraje – a to trenutno niko ne može da zna. Zatvaranje Ormuza će se u kratkom roku odraziti na cene nafte i gasa, pre svega u Evropi, ali i na globalnom tržištu, kaže Zdravković za Sputnjik.

Pored transporta ugrožena i proizvodnja

Budući da će kineska i indijska privreda biti u velikoj meri pogođene, ove dve zemlje moraće da se u potpunosti okrenu Rusiji. Međutim, Zdravković upozorava da to verovatno neće biti dovoljno. Ako bi rat potrajao, nafta iz Ruske Federacije i centralne Azije ne bi mogla u potpunosti da zameni naftu sa Bliskog istoka.

– Mi govorimo samo o prolazu tankera kroz Ormuz, ali videli smo da je najveća rafinerija „Saudi Aramka“, odnosno najveće svetske kompanije za proizvodnju nafte, trenutno zatvorena. Ne znamo da li su je oštetili Iranci ili Izraelci, ali to u ovom trenutku nije presudno. Ukoliko taj rat eskalira, neće biti doveden u pitanje samo transport kroz Persijski zaliv, odnosno Ormuski moreuz, već i sama proizvodnja.

Samo jedan deo saudijske nafte prolazi kroz Ormuz, dok veći deo iz Saudijske Arabije ide drugim rutama. Potencijalna eskalacija ugrozila bi proizvodnju u Omanu, Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Iraku, Iranu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu. To bi predstavljalo veliki udarac za svetsku proizvodnju nafte. Kada se tome doda i proizvodnja gasa u Kataru, reč je o ozbiljnom poremećaju koji u kratkom roku ne može biti supstituisan.

– Bojim se da, ako rat potraje, suštinskih alternativa neće biti, jer nafte i gasa ima koliko ima. U Sjedinjenim Državama proizvodnja može da se poveća, postoji eksploatacija iz škriljaca, odnosno fraking, ali i to je ograničeno.

Kada je reč o Srbiji, ona se nalazi na trasi Turskog toka i taj pravac ne bi trebalo da bude zatvaran, budući da je svaki molekul gasa potreban Evropi. Što se gasa tiče, ne bi trebalo da bude problema, međutim kada je reč o nafti, Srbija će deliti sudbinu evropskog kontinenta, a ona, energetski posmatrano, nije svetla, zaključuje Zdravković.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Sputnjik